KAKO UKRAJINA POSTAJE PUTINOV VIJENTNAM? Analiza bivšeg komandanta NATO: Ruski lider drži u rukama slabe karte
Kako rat u Ukrajini ulazi u četvrti mesec i ne vidi mu se kraj, brojni posmatrači počinju da se pitaju: ''Da li će se Zapad umoriti od podrške Ukrajini?''.
Neki komentatori smatraju da je ''vreme na Putinovoj strani'' i da će žestoki odgovor NATO-a i drugih globalnih demokratija postepeno jenjavati suočen sa ekonomskim izazovima koji proističu iz inflacije, ruskog gušenja ukrajinskih agrarnih proizvoda, iz globalne ekonomije, unutrašnje političke podele (posebno u SAD) i zamora dok se vesti nemilosrdno vrte 24 sata sedam dana u nedelji, piše za Tajm penzionisani admiral Džejms Stavridis, 16. vrhovni komandant savezničkih snaga NATO, te potpresednik globalnih poslova grupe “Karlajl” i predsednik odobra Rokfelerove fondacije.
Dovoljno sam star da se setim američkog iskustva u Vijetnamu, a Putinova situacija sve više podseća na taj dugi, bolni debakl. Njegova karta, slaba na početku sukoba, iz dana u dan je sve slabija. Vreme je više na strani Ukrajine i zapada nego na strani Putina, a kako godina bude odmicala, to će postajati sve očiglednije, napisao je Stavridis.
On je u prilog svojoj tezi pobrojao vojne činjenice sa terena.
- Putinov originalni cilj bio je da osvoji čitavu Ukrajinu jednim zamahom, obezglavljujući vladu Zelenskog i postavljajući marionetski režim u Kijevu. Taj ‘Plan A’ nije uspeo, što je rezultat preteranog samopouzdanja, loše inteligencije, još lošijeg upravljanja, očajne logistike i užasnog vođstva na terenu. Njegov ‘Plan B’ je povlačenje tradicionalnim sovjetsko-ruskim taktikama – mlevenju malih delova teritorije i terorisanju ukrajinskog civilnog stanovništva namernom kampanjom ratnih zločina, piše on.
Nakon više nedelja zastoja ruska vojska je pronašla način da napreduje u Donbasu – intenzivnim bombardovanjem nesofisticiranom artiljerijom do te mere da iscrpljene ukrajinske snage nemaju drugu opciju nego da se povuku, takozvana "kotao taktika".
Ali, poput Amerikanaca u Vijetnamu, Rusi su se suočili sa žestokim otporom većine stanovnika Ukrajine.
Ali kao i SAD u Vijetnamu, većina stanovništva u Ukrajini se duboko protivi spoljnom agresoru. Umesto da budu dočekani sa obećanim flašama votke kada su upali, ruski vojnici su dočekani molotovljevim koktelima. Otkrića o ratnim zločinima samo će učvrstiti otpor i volju Ukrajinaca, a vreme će samo ojačati njihovu odlučnost.
Stoga male su šanse Putina da zaista preokrene situaciju na terenu i dobije značajnu dodatnu teritoriju.
U suštini, počeo je sa kontrolom 15 odsto Ukrajine pre invazije, sa ciljem da dobije skoro 100 odsto, a može završiti u najboljem slučaju sa 20-25 odsto. To je neuspešna ocena na bilo kom testu.
Takođe, slično američkom iskustvu u Vijetnamu, Putin se suočava sa odlučnim neprijateljem koji ima pristup spoljnim svetištima i bazama.
SAD nikada nisu uspešno prekinule dotok oružja Vijetkongu, a Rusi takođe neće moći da zaustave značajnu pomoć upućenu Ukrajincima. Zaista, Ukrajinci uživaju u znatno većem protoku oružja preko svojih granica, izvanrednoj obaveštajnoj i sajber podršci i daleko značajnijim finansijskim resursima nego što je Vijetkong ikada imao.
Broj žrtava raste
Broj žrtava takođe brzo raste, kako među ruskim vojnicima, tako i u vojnoj opremi.
- Pouzdane procene ukazuju da je broj ubijenih Rusa oko 20.000, što je zapanjujući broj koji je skoro trostruko veći od onog što su SAD izgubile za 20 godina večitih ratova, napisao je Stavridis.
Britansko Ministarstvo odbrane je još krajem maja navelo da je Rusija u prva tri meseca invazije na Ukrajinu najverovatnije pretrpela ljudske gubitke viđene tokom rata SSSR u Avganistanu od 1979. do 1989, kad je poginulo oko 15.000 sovjetskih vojnika.
- Potapanje vodećeg broda Crnomorske flote ‘Moskva’ bio je bodež u srce ruskoj mornarici. Uništeno je više od 1.000 ruskih tenkova. Ovaj nivo gubitaka je neodrživ bez da Putin stavi Rusiju na puni ratni marš, nešto što će tokom vremena uticati na njegovo uporište kod kuće, bez obzira na njegovu kontrolu medija. L.B.J. bi razumeo bolne izbore koji stoje pred Putinom, rekao je Stavridis odnoseći se na američkog predsednika Lindona Džonsona od 1963-1969. kojem je mandat obeležen Vijetnamskim ratom.
Na neki način, Putinova situacija je gora nego u SAD u Vijetnamu.
Putinovi demokratski protivnici – SAD, većina Evrope, sav NATO, Japan, Australija i drugi – predstavljaju skoro 60 odsto svetskog BDP-a.
Ruska ekonomija je samo oko 10 odsto, pa su stoga ozbiljno nadjačani u ekonomskoj sferi. Kina pokazuje malo apetita da Rusiji pruži spas, a ako SAD uvedu sekundarne sankcije onima koji posluju sa Rusijom, ekonomska situacija će vremenom postati još strašnija za Putina.
- Srećom po Kijev, trošak podrške Ukrajincima – spram ogromne veličine zapadnih ekonomija – je prilično mali. U poređenju sa milijardama koje su se dnevno upumpavale u Avganistan i Irak na vrhuncu operacija, trošak Ukrajine po trenutnim standardima je skroman.
- Konačno, strateške komunikacije rade protiv Putina. Zelenski se pokazao kao majstor komunikacije, lako nadmašujući tešku i neuverljivu rusku narativu o svrgavanju ‘nacističkog režima’ u Kijevu”, istakao je Stavridis, dodajući da će vremenom ovakve veštine ukrajinskog predsednika samo ojačati njegovu stranu, navodi on.
Šta će Putin da uradi?
Stavridis kaže da će Putinov najverovatniji način delovanja biti da obezbedi što je moguće više teritorije pre nego što se zaista osete posledice ljudskih gubitaka, uništene opreme, oštrih sankcija i međunarodnih osuda.
Kao izlazna strategija, on se verovatno nada da će Zapad jednostavno pritisnuti ukrajinski narod da prihvati primirje koje Rusiji daje ''de jure'' (po zakonu) kontrolu nad 20 odsto njihove nacije.
To se u ovom trenutku čini malo verovatnim, s obzirom na sve ratne zločine i otpor Ukrajinaca. Oba ova faktora će očvrsnuti u narednim mesecima. Putin drži u rukama loše karte i poput SAD u Vijetnamu ide ka značajnom porazu. Vreme nije na njegovoj strani, zaključio je Stavridis.
* Sve informacije o sukobu u Ukrajini na portalu Kurir.rs prenete su iz izvora koji su se do sada pokazali prilično relevantnim, i koje u skladu sa okolnostima i dužnom novinarskom pažnjom dodatno proveravamo. Ipak, kako je u toku i pravi medijski i propagandni rat, redakcija Kurira moli čitaoce da nam skrenu pažnju na eventualne dezinformacije i lažne vesti, kako bismo pravovremeno reagovali i ispravili eventualne greške. Informacije slati na mejl redakcija@kurir-info.rs
Kurir.rs
Bonus video: