Bivši američki državni sekretar Henri Kisindžer napunio je 99 godina 27. maja i za britanski Sandej tajms dao je veliki intervju koji je vodio istoričar Nil Ferguson, inače autor knjige o Kisindžeru.
Kisindžer je kao državni sekretar bio omražen zbog uloge u Vijetnamskom ratu, a danas njegov naslednik Entoni Blinken ulaže milijarde u ukrajinski rat.
Ferguson ne vidi bitnu razliku između rata u kom su ginuli mladi Amerikanci i današnjeg rata u kojem Amerika šalje oružje da drugi ginu.
Na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu Kisindžer je poručio da Ukrajina mora Rusiji da da deo teritorije, što je razbesnilo mnoge. Prema njegovom mišljenju, Ukrajina trebalo trajno da se vrati na stanje pre 24. februara, kada su delovi Donjecka i Luganska bili pod kontrolom proruskih separatista, a Krim je bio deo Rusije.
Kisindžer je za Sajdej tajms sa Fergusonom razgovarao ratu u Ukrajini, NATO i i profilu lidera zaraćenih strana.
Slučajni predsednik
Za ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, Kisindžer kaže da nema sumnje da je Zelenski obavio istorijsku misiju ali da je on slučajni predsednik, jer dolazi iz zajednice koja nikad nije bila na toj poziciji. Zelenski je Jevrejin kao i Kisindžer.
"On je postao slučajan predsednik zbog frustracije unutrašnjom politikom. A onda se suočio sa pokušajem Rusije da Ukrajinu vrati u potpuno podređen položaj. I okupio je svoju zemlju i svetsku javnost na istorijski način. To je njegovo veliko dostignuće", smatra Kisindžer.
Ostaje pitanje može li Zelenski da održi svoje liderstvo sklapanjem mira, posebno mira koji podrazumeva određenu žrtvu, istakao je on.
Promišljeni analitičar
Kisindžer za ruskog predsednika Vladimira Putina, sa kojim se kao karijerni diplomata sretao više puta, kaže da je "promišljeni analitičar".
Putinov problem, smatra Kisindžer, je taj što je on šef zemlje u propadanju i sada je izgubio osećaj za meru.
U vreme ruske aneksije Krima 2014. Kisindžer se u jednom članku izjasnio protiv ideje o ulasku Ukrajine u NATO, predlažući joj umesto toga neutralni status poput Finske.
Još tada je upozorio da nastavak razgovora o ulasku Ukrajine u NATO riskira izbijanje rata. Sada Finska i Švedska ulaze u NATO. Da li je NATO postao prevelik, pitao je Ferguson.
NATO
NATO je bio odličan za suočavanje sa agresivnom Rusijom kada je bila glavna pretnja svetskom miru, odgovara Kisindžer. Sada je NATO izrastao u instituciju koja odražava evropsku i američku saradnju na jedinstven način, i važno ga je održavati.
"No, važno je prepoznati da će se veliki problemi dogoditi u odnosima Bliskog istoka i Azije prema Evropi i Americi. A NATO je institucija čije članice nemaju nužno kompatibilne stavove", upozorava Kisindžer.
Članice NATO sada su se okupile oko Ukrajine jer je to podsećalo na stare pretnje. Ali pitanje je kako okončati taj rat. "Na kraju se mora naći mesto za Ukrajinu, i mesto za Rusiju - ako ne želimo da Rusija postane predstraža Kine u Evropi", upozorio je diplomata.
Kurir.rs/Sandej tajms