NOVI NON PEJPER AUSTRIJANACA: OSAM KORAKA ka EU: Posle Nemačke, i Austrija za brži prijem Srbije u Uniju!
Nemački kancelar Šolc poručio da će se založiti za našu zemlju na njenom evropskom putu, a austrijski šef diplomatije i ministarka za evropska pitanja sastavili novi non-pejper, koji je naišao na pozitivne reakcije više zemalja članica
Ukrajinska kriza naterala je zemlje članice EU da na svaki način pokušaju da ubrzaju ulazak zemalja zapadnog Balkana u Uniju, čemu svedoči sve više novih predloga. Tako se pojavio novi non-pejper o pristupanju EU ministra spoljnih poslova Austrije Aleksandera Šalenberga i ministarke za evropska pitanja Karoline Etštadler, koji predlaže konkretnih osam koraka za ubrzan pristup zemalja kandidata, između ostalog i Srbije. On je već naišao na brojne pozitivne reakcije iz više zemalja EU.
Naime, oni predlažu, između ostalog, integraciju u zajedničko tržište, učešće u energetskoj i klimatskoj politici, u programima obrazovanja, kao i zajedničkoj spoljnoj i bezbednosnoj politici, te zajedničkoj odbrambenoj politici EU, te učešća u mehanizmima o zaštiti od krize i agencijama EU. Zalažu se i za postepeni pristup programima finansiranja EU. Sve ovo dolazi u svetlu rata u Ukrajini, jer predstavnici Austrije smatraju da ta kriza ugrožava istočnu susedsku politiku i da bi mogla da ima negativne posledice po stabilnost zapadnog Balkana.
Poruke
Istovremeno, predsednik austrijskog parlamenta Volfgang Sobotka poručio je da Austrija nikad neće pristati na članstvo Ukrajine u Evropskoj uniji na štetu zemalja zapadnog Balkana.
- Austrija nikada neće pristati na kandidatski status Ukrajine nauštrb zemalja zapadnog Balkana. Za nas je presudno ne samo da zemljama zapadnog Balkana ponudimo perspektivu punopravnog članstva u EU nego i da im pokažemo put kako da dođu do Evropske unije - rekao je on.
Sobotka je branio i austrijski non-pejper po kom bi zemljama zapadnog Balkana bilo ponuđeno približavanje EU u određenim područjima, što je shvaćeno kao odbacivanje perspektive punopravnog članstva.
- Mislim da bi za zemlje zapadnog Balkana to bilo dobro rešenje. Punopravno članstvo time nije isključeno - rekao je Sobotka i dodao:
- Nama je potreban međukorak koji bi nekim zemljama omogućio da ostanu na pravom putu.
Prethodno je i nemački kancelar Olaf Šolc, nakon sastanka s predsednikom Aleksandrom Vučićem, rekao da će se založiti za Srbiju na njenom evropskom putu.
Imajući sve u vidu, analitičari smatraju da su pozitivne poruke izuzetno značajne za Srbiju i da će po svoj prilici ubrzati naš ulazak u EU.
- Poruka kancelara Šolca pokazuje da je nemački politički establišment iskreno prihvatio činjenicu da će EU biti veća i da će se u narednim godinama, brzinom koju svako pojedinačno sa zapadnog Balkana svojim reformskim i političkim činjenjem, ostvariti proširenje. To je najznačajnija poruka - ocenjuje ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović za Kurir.
Što se tiče raznih novih ideja, dodaje, smatra da je previše novih naziva za nešto što je nova metodologija već donela kao mogućnost ubrzanja i što je Srbija jedina na aktivan način prihvatila i razumela.
Spremni klasteri
- Tome svedoči činjenica da smo sve pregovaračke strukture prilagodili novim zahtevima i da smo već dva klastera otvorili, tj. klaster 1 - vladavina prava i klaster 4 - zelena agenda, a spremni smo i za klaster 3 - konkurentnost i inkluzivni rast. Radimo intenzivno i na klasteru 5 - koheziona i poljoprivredna politika. Nova metodologija upravo i daje mogućnost ubrzanja i dubljeg integrisanja u klasterske politike, tako da je važno da se iskoristi u potpunosti nova metodologija, a ne da se kotrljaju novi nazivi i polunove ideje koje dolaze s raznih strana. Ne mislim, pritom, samo na austrijski non-pejper. Sve ćemo saslušati i uvažiti, ali naš fokus je na daljoj razradi i primeni nove metodologije - zaključuje Joksimovićeva.
Da će EU umnogome ubrzati prijem Srbije, smatra i dugogodišnji novinar Rojtersa Jakša Šćekić, ali ukazuje da će to ipak imati veze sa uvođenjem sankcija Rusiji, makar delimičnim.
- Smatram da su sva ta obećanja s ciljem da Srbija uvede sankcije Rusiji na bilo koji način, jer je osnovna ideja da se Rusiji ukine bilo kakav oslonac na zapadnom Balkanu, te verujem da su zato u ovom trenutku spremni da zažmure na hiljadu i jedan problem da bismo to uradili. Istovremeno, ako Srbija to bude otezala, pitanje Kosova će biti sve surovije postavljeno - smatra Šćekić.
Politički analitičar Dejan Vuk Stanković pak veruje da nema pristupa za našu državu dok ne prizna Kosovo i ne pristane na reviziju Dejtona, okrene leđa Rusiji i Kini, te se najverovatnije priključi NATO jer su bezbednosna pitanja postala ključna za zapadni svet zbog napada Rusije na Ukrajinu.
- Sve te poruke su lepe da se čuju, ali postoje realpolitički i geopolitički zahtevi koji su nam isporučeni i biće isporučivani u mesecima i godinama koji slede - smatra Stanković.
Ivana Žigić