Jedno od oružja na koje se Kijev oslonio od početka ruskog napada na Ukrajinu bile su bespilotne letelice Bajraktar. One su predstavljene kao ultimativno oružje koje će zaustaviti ruske tenkove.
Neuništivi, a sposobni da zadaju udarac sa distance i demorališu neprijatelja. Izgledalo je na početku da je to istina u dezorganizaciji i haosu ruske vojske, a onda sve sve preokrenulo, kada se od demnstracije sile prešlo na borbenu upotrebu i kad su PVO sistemi poput Tora i Pancira krenuli da rade. Poslednji put pokušan je napad na Zmijsko ostrvo 8. maja, koji se završio fijaskom. Do danas ova besiplotna letelica se i dalje koristi, a Aleksandar Kiš analizirao je sumrak ovog borbenog sistema koji je svoje zvezdane trenutke imao u Libiji 2019 i Nagorno-karabahu 2020. godine
Preko sto dana traje rat u Ukrajini i slike koje vidimo na TV-u i na društvenim mrežama liče jedna na drugu. Ali nešto nedostaje proteklih, bar mesec dana, a i duže.
Nema više slika i snimaka napada ukrajinskih bespilotnih letelica, nema više slavljenja “nepobedivih i svemoćnih” bespilotnih letelica “bajraktar”.
Na početku rata Ukrajinci njihovi Zapadni savetnici preplavili su internet sa snimcima napada ukrajinskih Bajraktara na ruske tenkove i transportere. Bez obzira da li su pogotci imali za rezultat uništenje ili pak oštećenje ruske tehnike, mora se priznati da su ti snimci delovali moćno – posebno u moralnom pogledu.
Predstavljali su sliku i priliku kako “mala i hrabra” Ukrajina sa jeftinim dronovima precizno nanosi ogromne gubitke ruskoj vojsci.
Propagandno ovi snimci su maestralno odrađivli posao i predstavili su rusku vojsku maltene kao apsolutno nesposobnu uz propagandno podsmevanje situacijama da traktorima izvlače pokvarene ruske tenkove ili transportere – iako su to u 90 odsto slučajeva sami Rusi izvlačili svoju tehniku zaplenjenim ukrajinskim traktorima.
Kombinacijom veoma hvaljenih “Džavelina” i NLAW sistema, sa ubitačnim “bajraktarima” – dovelo je do zaključka da u savremenom ratovanju nema više mesta oklopnim jedinicama i da je nemoguće sakriti se od napada iz vazduha. Uz to dodajmo i veoma slična iskustva Azerbejdžana sa istim tim “Bajraktarima” protiv Jermenije – i eto nama zaključka.
To je sve navelo SAD da krene sa isporukom mikro dronova “Svičblejd” – (nož skakavac) koji su veličine malo veće baterijske lampe i koji na par kilometara mogu da napadnu neprijatelja.
Međutim posle mesec i po dana – ništa. Presahli su snimci napada “Bajraktarima”, slabo se govori i o “Džavelinima” – a ruska vojska napreduje. Šta se to desilo i zbog čeka više nemamo čak ni toliko pominjanja napada dronovima?
Desilo se to da je Ruska vojska uzela i primenila ne neku posebnu taktiku – nego striktnu disciplinu i počela da koristi disciplinovano svoje resurse – pogotovo PVO sisteme.
Da bi smo lakše objasnili- Jermeni koji su imali veliku gubitne od “Bajraktara” imali su izuzetno slabu PVO na malim i srednjim daljinama.
Sistemi “Osa” koje su polovne kupili od Jordana – jer je jermenska pro-Zapadna vlada raskinula sporazume sa Rusijom – su bili slabo održavani, posade nedovoljno iskusne i sve u svemu dronovi su bez problema leteli. Ali nekoliko sistema “Tor” koji su se nalazili u zoni dejstava imali su veoma dobre uspehe protiv “Bajraktara”, kao i sistemi elektronskog ratovanja “Krasuha”.
Tako su i Rusi počeli da koriste ono što zaista i imaju u izobilju i kvalitetno – sistemi “Pancir” i “Tor” pokazali su se kao smrt za “Bajraktare”. Uz korištenje već pomenutih sistema za elektronsko ometanje, dronovi su vrlo brzo prestali da budu relano velika opasnost za ruske snage. Iako Dronovi jesu relativno jeftini ipak nisu besplatni i oni sofisticiraniji su sve skuplji. Rusija uspeva da na dnevnom nivou obori više dronova nego što to Ukrajina može da podnese. Jedna jedina raketa sa “Pancira” je jeftinija od drona. Čak i ako je ista cena, raketa ima više na lanseru nego dronova na nebu.
Uz to treba navesti i da je jedan od razloga što su Rusi imali gubitke od dronova u prvoj fazi rata – prilično bahaćenje kada su slali vojne jedinice bez PVO zaštite ili pak PVO sistema koji nisu imali ni uključeni radar.
Kada se samo pojačala disciplina i počelo dejstvovati po PS-u – gubici su drastično smanjeni kao i efikasnost dronova.
Pre mesec dana prilikom ukrajinske katastrofe prilikom pokušaja zauzimanja “Zmijskog ostrva” – ruski PVO sistemi su efikasno obarali “Bajraktare”.
Kako su dronove Ukrajinci koristili i za nadzor Crnomorskog priobalja – Rusi su pribegli svojoj legendarnoj praktičnosti. Počeli su da na palube svojih patrolnih i ratnih brodova stavljaju kontejnerske verzije sistema “Pancir”. Reč je o standardnim sistemima koji se ne nalaze na nekom vozilu već su stacionarni.
Tako su počeli da stižu drugačiji snimci – Ukrajinski dron snimio je sopstvenu “smrt” kada je prilikom operacije izviđanja ruskih položaja sistem “Tor” ispalio jednu raketu na njega koja je za par sekundi “sa čela” oborila dron.
Kao završnicu Rusi su pre par sedmica raketama “Kalibar” uništili zavode “Motor Sič” – nekadašnji zavodi “Ivčenko” koji su proizvodili izuzetno dobre motore za avione – ali i za sam turski “Bajraktar” – jedan od razloga njegove uspešnosti bili su baš odlični ukrajinski motori. Uz te motore, ukrajinska firma je proizvodila i sopstvene dronove, ali i motor za budući turski borbeni avion, pa je uništenje fabrike udarac i za Tursku odbrambenu industriju.
Ovo nas dovodi do zaključka da dronovi ne samo da nisu svemoćni nego da su i potpuno nemoćni u uslovima dobre pokrivenosti savremenim PVO sistemima, pažljivije vođenje operacija i striktnu borbenu disciplinu.
Kurir.rs/A.Mlakar