Projekat naseljavanja jelena na Vršačke planine sprovodi Javno preduzeće „Vojvodinašume“ Petrovaradin, ogranak Šumsko gazdinstvo „Banat“ Pančevo, Šumska uprava Vršac.
U cilju vraćanja jelena u prirodu Vršačkih planina, šumska uprava Vršac, izgradila je 2019. godine uzgajalište za jelene „Lovačko imanje“ površine 45 hektara u udaljenom, najmirnijem delu planine, iznad sela Markovac i Sočica.
Prostor uzgajališta obrastao je prirodnom šumom hrasta kitnjaka i bele lipe, sa drugim vrstama poput belog jasena, crnog jasena, graba, brekinje…U okviru njega, jedna njiva je pretvorena u jedan produktivni pašnjak površine 8 hektara i još dva manja od po pola hektara, čime je obezbeđena raznovrsnost staništa koja je neophodna jelenima. Pašnjaci su izloženi jugu, čime je obezbeđena osunčanost i toplota staništa. Skoro svake godine se prihranjuju.
Unutar uzgajališta napravljeno je 3 pojila u kojima uvek ima vode. Takođe, postoje i tri hranilišta za kabastu hranu (livasko seno, lucerka, detelina) i 5 valova za zrnastu i koncentrovanu hranu (kukuruz u zrnu i klipu, ječam, ovas, koncentrat za jelene, stočna repa, jabuke i dr.). Unutar uzgajališta postoje 6 čeka za posmatranje jelena.
Oko uzgajališta je postavljen električni pastir u cilju sprečavanja ulaska vukova kojih na Vršačkim planinama ima, ali i drugih (pasa lutalica, lisica..).
Prvih 50 jelena kupljeno je u Rumuniji i ispušteno je u uzgajalište februara 2020. godine. Prvi jelenčići pojavili su se u maju 2020. godine. Prva rika čula sredinom septembra 2020. godine posle skoro više od 50 godina.
Nakon dve godine stručnog gajenja, zaštite i upravljanja populacijom, broj jelena je udvostručen (oko 110 jedinki). Time su stvoreni uslovi za početak naseljavanja jelenima Vršačkih planina i Srbije.
Naseljavanje jelenima se odvija po posebnoj metodologiji. Ona podrazumeva gajenje jelena u uzgajalištu, zatim preseljavanje u drugi deo lovišta, u prihvatilište – i posle nekog perioda u slobodnu prirodu. Praksa i iskustvo su pokazali da se ovako postižu odlični rezultati, za razliku od direktnog ispuštanja u slobodnu prirodu.
U cilju realizacije projekta naseljavanja u toku novembra i decembra 2021. i januara 2022. godine, nastavilo se sa izgradnjom prihvatilišta za jelene. Ono se nalazi u središtu Vršačkih planina, između Lisičje Glave i Guduričkog vrha. Ovaj prostor je odabran jer ima pogodne uslove za naseljavanje jelena (voda, hrana, stanište i mir).
“Krajem zime 2021/2022. godine, preselili smo 8 jelena u ovo prihvatilište površine 4,5 hektara. Kada jeleni tu provedu godinu dana, i nakon otvaranja kapije izađu u slobodnu prirodu, u šume Vršačkih planina, neće imati potrebu da odlutaju daleko, već će biti tu negde u blizini i vraćaće se u svoj dom u kojem sve imaju (pašne površine, prihranu, mir). Potvrda ovome su već uspešna naseljavanja u drugim lovištima JP „Vojvodinašume“. Kad se budu razmnožili, prirodno će početi da se šire po šumama i drugim staništima Vršačkim planinama. Time ćemo završiti naseljavanje i vratiti veliki dug prirodi. Planinari, prirodnjaci i drugi posetioci oštrog oka i strpljenja moćiće da ih vide oko prihvatilišta, što je svojevrsna privilegija. S druge strane, odličan ostvareni prirast i zanemarljivi gubici u toku 2020. i 2021. godine su posledica izuzetne povoljnosti staništa Vršačkih planina, ali i uspešnog gajenja, zaštite i upravljanja od strane stručne i lovočuvarske službe šumske uprave Vršac, šumskog gazdinstva „Banat“ Pančevo”, izjavio je Čedomir Karović, rukovodilac Šumske uprave Vršac.
Shodno kapacitetu uzgajališta i pomenutom broju, bilo je neophodno izlučiti oko 40 jedinki iz populacije. U toku februara i marta 2022. su jeleni sa Vršačkih planina odnosno lovišta šumske uprave Vršac, uspešno uhvaćeni u posebno konstruisanoj hvataljci, uspešno transportovani i ispušteni na nekoliko planina u Srbiji.
Prvi jeleni su u nacionalni park „Kopaonik“ poslati sa Vršačkih planina, njih 5. Na Zlatar je sa naših planina poslato 7 jelena, na Zlatibor 14 jelena i na Goliju 5 jelena. Ukupno smo 31 jelena poslali na 4 planine u Srbiji. Svi ovi jeleni ispušteni su u slične ograđene delove lovišta kako bi se postepeno prilagodili novim stanišnim uslovima i bili stručno naseljavani u prirodu. Sa prethodnih 8 jelena koji su preseljeni u naše prihvatilište, izlučeno je 39 jelena, što je i bio plan.
“Preostale jedinke u populaciji u uzgajalištu su u povoljnoj polnoj i starosnoj strukturi. Sada u uzgajalištu ima oko 70 jelena i sa prirastom od oko 28 jedinki, opet ćemo biti u mogućnosti, ali i u uzgojnoj potrebi da izlučimo oko 40 jelena i opet naselimo neke planine u našoj Srbiji. Kao dokaz da smo već uspeli u naseljavanju jesu tragovi jelena oko uzgajališta, fotografisani jeleni oko uzgajališta i šire po planini. Oko 15 pridošlih jelena se kreće po lovištu „Vršačke planine“ i oko 10 u susednim lovištima lovačkih udruženja. Na taj način možemo reći da smo već postigli cilj – da vratimo dugo nedostajući deo prirode – jelene. Prilog tome je i prvi rog pronađen u prirodi posle 50 godina”, dodao je Karović.
Priča o jelenima se ovde ne završava. Nije kraj rada samo uspešno naseliti jelene na neki prostor, već i uspešno gajiti, održati i proširiti jelene u skladu sa kapacitetom prostora, kako se ne bi pričinjavale štete drugim delatnostima (šumarstvo, zaštita prirode).
S toga, predstoji veliki posao na usklađivanju šumskog i lovnog gazdovanja unutar lovišta „Vršačke planine“ kojim upravlja šumska uprava Vršac. Ipak, na kraju, jelen je ono što je dugo godina nedostajao prirodi i nama, i sada ga imamo. Trebamo ga zaštiti od krivolova i očuvati za nas i buduće generacije.