Neodlučnost ukrajinskih saveznika mogla bi osuditi zemlju na dugi rat iscrpljivanja koji ide na ruku Rusiji.
Upitan nedavno zašto međunarodne sile koje su bile na strani Bele armije u ruskom građanskom ratu nisu uspele da utiču na ishod, vojni istoričar Entoni Bivor je primetio da Zapad "nije mogao da se odluči“ — međunarodne pristalice protivnika boljševika bile su podeljene i kolebljive.
Drugi ključni faktor u porazu Kozaka i Beloarmejaca na jugu Rusije bila je teškoća u njihovom snabdevanju. "Crveni su imali ogromnu prednost sa unutrašnjim linijama [snabdevanja]“, rekao je Bivor za BBC.
To je ono što je spaslo boljševike krajem 1919. i što je frustriralo tadašnjeg britanskog državnog sekretara za rat Vinstona Čerčila. "Ne mogu da verujem. Crveni su bili u potpunom povlačenju, a sada se odjednom čini da pobeđuju bele na svim frontovima. Šta se desilo?" pitao se ogorčeni Čerčil.
Danas se čini da smo na ivici sličnog zaokreta - i to iz istih razloga.
Ruske snage ne pobeđuju Ukrajince na svim frontovima, ali njihova vojna kampanja napreduje, iako su mnogi zapadni vojni stratezi računali da će "preambiciozna" ofanziva završiti u ćorsokaku. Sada, usredsređene na proširenje teritorije koju kontrolišu u regionu Donbasa na istoku Ukrajine, i konsolidaciju kopnenog mosta između ukrajinskog kopna i Krima, ruske snage polako beleže sve veće dobitke.
Ukrajinci danas imaju prednosti koje nije imala Bela armija. Oni su ujedinjeni i brane domaći teren, i još uvek su na talasu svoje uspešne i improvizovane odbrane Kijeva, koja se oslanjala na kontranapade malih komandosa i agilne taktike pobunjenika koje su demoralisale ionako nedovoljno motivisane ruske trupe.
Ali samopouzdanje zemlje počinje da erodira.
Preovladava utisak da je Rusija izvela značajan vojni preokret. Sukob je evoluirao u rat iscrpljivanja u kojem se ruske snage oslanjaju na lakšu liniju snabdevanja. Moskva sporo ali stabilno napreduje na liniji fronta, a zapadne sankcije nisu uspele da podstaknu šire protivljenje ratu u Rusiji.
Ukrajina je takođe propala i sada prijavljuje sve veći broj žrtava, približno isto kao i Rusija, kažu zapadni zvaničnici. Prošle nedelje ukrajinski zvaničnici su priznali da u borbama u Donbasu svakog dana gine oko 150 ukrajinskih vojnika, a oko 800 bude ranjeno.
Oni se mogu zameniti — Ukrajini ne nedostaje patriotskih zamena — ali mnogi od žrtava su iskusni borci. A ukrajinski komandanti sa kojima je Politiko razgovarao priznaju da moral počinje da opada i umor — kao i šok od borbi — nastaje, uglavnom zahvaljujući intenzivnom artiljerijskom bombardovanju Rusije.
Ako žele da spreče da se ovaj sukob pretvori u rat iscrpljivanja koji ide na ruku Rusiji — rat koji rizikuje da ugrozi evropsku javnu i političku podršku Ukrajini — zapadni saveznici Kijeva će morati da podignu ulog i isporuče mnogo više sistema oružja dugog dometa kako bi se izjednačile šanse na bojnom polju, kažu ukrajinski komandanti na terenu. Slično kao što su to učinili isporukom protivtenkovskih projektila ubrzo nakon ruske invazije, što je pomoglo u odbijanju ruskih oklopnih kolona koje su pretile Kijevu.
Ukrajinci imaju na raspolaganju artiljeriju kalibra 152/155 milimetara i višecevne raketne sisteme Grad koji ne mogu da se porede sa ruskim taktičkim balističkim raketama Iskander, koje mogu da se lansiraju na skoro 300 kilometara od svoje mete, ili njihovim višecevnim raketnim bacačima BM-30 Smerč i sovjetskim Točka balističkim raketama, koje mogu da budu ispaljene sa dvostruko veće udaljenosti od one koju Ukrajinci trenutno mogu da dosegnu.
Ovog meseca, Ujedinjeno Kraljevstvo i Sjedinjene Države su se složile da isporuče neke od sistema naoružanja koji su Ukrajinci očajnički tražili. Britanija će isporučiti višestruke raketne sisteme M270, koji mogu da ispale 12 projektila za manje od jednog minuta sa dometom od 80 kilometara, a Vašington će poslati njihov ekvivalent HIMARS.
Ovi artiljerijski sistemi će nesumnjivo ojačati ukrajinsku odbranu, ali njihov stvarni uticaj će zavisiti od broja obezbeđenih sistema, količine municije i koliko brzo Ukrajinci mogu da budu obučeni za njihovu upotrebu, kaže Sem Kreni-Evans iz Kraljevskog instituta ujedinjenih službi.
A ukrajinski komandanti su već razočarani brojem sistema koji su im trenutno namenjeni — tri iz Ujedinjenog Kraljevstva i četiri iz SAD.
Kažu da to nije dovoljno, da je potrebno još mnogo da se Rusi zadrže, a kamoli da ih potiskuju. Oni su takođe frustrirani što moraju da pristanu na zapadni uslov o njihovoj upotrebi — naime, da se ne smeju koristiti za gađanje preko ruske granice, lišavajući Ukrajinu mogućnosti da poremeti rusku logistiku, na isti način na koji je Moskva počela da gađa skladišta u Ukrajini u kojima se nalazi oružje koje je poslao Zapad.
Kao da se borimo sa jednom rukom vezanom iza leđa, žale se Ukrajinci.
Pre nedelju dana, Rusija je gađala tenkove koji su poslati iz istočne Evrope i parkirani u Kijevu, kao i depo za popravku vozova u gradu — prvi put za više od mesec dana da je granatiran ukrajinski glavni grad. A ruski predsednik Vladimir Putin i njegovi pomoćnici, uključujući ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova, upozorili su da će se preusmeriti na logističke mete, uključujući "objekte koje još nismo pogodili“, u slučaju da Zapad isporuči raketne sisteme dugog dometa.
Takve pretnje razlog su kolebanja Zapada o tome šta da isporuči i kada, kao i o pravilima angažovanja, priznaju neki zvaničnici.
Ali Ben Hodžis, bivši komandant američke vojske u Evropi, požalio se da se previše vremena gubi zbog unutrašnjih debata među zapadnim saveznicima o snabdevanju oružjem. U subotu je tvitovao: "Ako želimo da pomognemo Ukrajini da ’pobedi‘, onda prestanite da dozirate podršku".
"Umoran sam da slušam izgovore o tome koliko je vremena potrebno za obuku vojnika. Počnite da ih trenirate sada!"
Ali da bi se to dogodilo, zapadne sile će konačno morati da se odluče i brzo deluju – ili da osude Ukrajinu na dug rat iscrpljivanja koji odgovara Rusiji.
*Sve informacije o sukobu u Ukrajini na portalu Kurir.rs prenete su iz izvora koji su se do sada pokazali prilično relevantnim, i koje u skladu sa okolnostima i dužnom novinarskom pažnjom dodatno proveravamo. Ipak, kako je u toku i pravi medijski i propagandni rat, redakcija Kurira moli čitaoce da nam skrenu pažnju na eventualne dezinformacije i lažne vesti, kako bismo pravovremeno reagovali i ispravili eventualne greške.
Informacije slati na mejl redakcija@kurir-info.rs
Kurir.rs