Američka centralna banka objavila je svoje najveće povećanje kamatnih stopa u skoro 30 godina, u pokušaju da obuzda rast cena.
Federalne rezerve saopštile su da će povećati svoju ključnu kamatnu stopu za tri četvrtine procentnog poena u rasponu od 1,5% do 1,75%.
Skok, treći od marta, dolazi nakon što je prošlog meseca inflacija u SAD neočekivano porasla.
To je najveće povećanje kamatnih stopa od 1994. godine i pogodiće milione američkih preduzeća i domaćinstava, povećavajući troškove zaduživanja za kuće, automobile i druge kredite kako bi izazvalo usporavanje ekonomije, navodi CNN.
Prognoze objavljene nakon sastanka pokazale su da zvaničnici očekuju da bi stopa po kojoj Fed bankama naplaćuje zaduživanje mogla da dostigne 3,4% do kraja godine, a ti potezi se oslikavaju u javnosti u vidu viših troškova zaduživanja za hipoteke, kreditne kartice i druge kredite.
Kako centralne banke širom sveta preduzimaju slične korake, to označava ogromnu promenu za globalnu ekonomiju, gde su preduzeća i domaćinstva godinama uživala u niskim troškovima zaduživanja, piše BBC.
"Centralne banke najnaprednije privrede i neke centralne banke sa tržišta u razvoju sinhronizovano pooštravaju politiku“, rekao je Gregori Dako, glavni ekonomista u konsultantskoj kući za strategiju EI-Parthenon. "To je globalno okruženje na koje nismo navikli u poslednjih nekoliko decenija, a koje će imati posledice za poslovni sektor i za potrošače širom sveta".
U Velikoj Britaniji, gde su potrošačke cene skočile za 9 odsto u aprilu, očekuje se da će Banka Engleske u četvrtak objaviti svoje peto povećanje stope od decembra, gurajući svoju referentnu stopu iznad 1 odsto, prvi put od 2009. godine.
Brazil, Kanada i Australija su takođe podigli stope, dok je Evropska centralna banka najavila da će to učiniti kasnije ovog leta.
U Sjedinjenim Državama, koje su smanjile stope da bi podržale ekonomiju kada je pandemija udarila 2020. godine, Fed je ove godine već dva puta povećao stope, za 0,25 procentnih poena u martu i još pola poena u maju.
U to vreme, predsednik Federalnih rezervi Džerom Pauel rekao je da zvaničnici ne razmišljaju o oštrijim porastima.
Ali brojke u petak, koje su pokazale da je američka inflacija porasla na 8,6% u maju - najbrži tempo od 1981. godine - nagnale su zvaničnike da krenu agresivnije, rekao je Pauel novinarima.
"Od suštinske je važnosti da smanjimo inflaciju“, rekao je on, priznajući da je rast od 0,75 procentnih poena "neobično velik“.
"Inflacija je očigledno naglo porasla tokom protekle godine i mogla bi da se očekuju nova iznenađenja“, rekao je on.
Fedove projekcije su da će ekonomski rast SAD usporiti na oko 1,7% ove godine, čitav procentni poen niže nego što su prognozirali u martu.
Očekuje se da će nezaposlenost, koja sada iznosi 3,6%, porasti na 3,7% i dostići 4,1% do 2024. godine.
Više kamatne stope su pomogle u jačanju tražnje za dolarima, što je dovelo do povećanja vrednosti valute za 10% od početka godine što je stavilo pod pritisak druge zemlje, posebno tržišta u razvoju sa velikim iznosima duga u dolarima.
U SAD, finansijska tržišta su okliznula, a S&P 500, koji prati stotine najvećih američkih kompanija, izgubio je petinu svoje vrednosti od početka godine, jer multinacionalne kompanije upozoravaju da inflacija i rast dolara štete njihovim profitima.
Prodaja kuća je takođe naglo usporila jer stope na hipoteke prate višu stopu Fed-a.
Podaci u sredu takođe pokazuju da je maloprodaja pala prošlog meseca.
Kurir.rs