Na mestu gde se nekad nalazila već 25 godina je smešten parking
BEOGRAD - Ogroman, monumentalni ulaz lučnog oblika i masivna vrata krasila su zgradu u Ulici Đure Jakšića 9. I to nije nikakav neobičan prizor za beogradsku predratnu arhitekturu, sve dok ne pogledate gore…
Nažalost, to ćete moći da uradite samo na fotografiji, budući da je zgrada “zastala” u izgradnji zbog Drugog svetskog rata i nikada nije nastavljena gradnja posle 1945. godine, iako je projekat bio monumentalan. Na mestu gde se nalazila već 25 godina je smešten parking koji okružuju preostale, “preživele” zgrade.
Iznad natpisa “Korzo”, kako se zvao bioskop smešten baš na ovoj adresi nalazio se samo jedan sprat. Zapravo, po dimenzijama jasno se može zaključiti da je to bio međusprat iznad koga je tek trebalo da se uzdižu velelepne etaže nikad završene palate.
Neverovatan je prizor zgrade čiji je sprat po visini bar četiri puta niži od prizemlja, a iznad njega više nema ničega. Zgrada je, tako, ostala kao da je presečena, piše Kaldrma.
Ovo zdanje je, zapravo, bilo kuća Vojislava Kujundžića, poznatog beogradskog lekara koji je dvadesetih godina osnovao Rotari klub Beograd.
To je ta zgrada koje više nema...
Palata je mogla da bude prava lepotica da je Kujundžić ostvario svoje zamisli i da se nije dogodio rušilački Drugi svetski rat… Prizemlje je bilo završeno do 1937. godine, i u njemu je radio bioskop “Korzo”. Marljivi doktor je vredno skupljao sredstva da završi svoju zadužbinu, veličanstvenu palatu koja bi, da je mogla da bude izgrađena, sigurno bila prepoznatljiv ukras današnjeg centra Beograda.
Međutim, osim ove kopije postoji još jedan sličan plan za ovu zgradu, veoma sličnog izgleda prizemlja i “međusprata” i znatno bogatije urađene dve etaže i potkrovlja. Po ovom projektu zgrada bi bila simetrična i velelepna, sa dve jasno izražene kosine na krovu i balkona sa posebnim ukrašenim stubovima koji spaja dve strane zgrade. To je bio projekat koji je radio čuveni arhitekta Nikolaj Krasnov.
Doktor Kujundžić je bio jedan od osnivača prvog beogradskog sirotišta i “sigurne kuće” za socijalno ugroženu decu tadašnjeg Beograda
Po svemu sudeći, kuća je počela da se gradi po projektu koji se oslanjao na prvobitnu zamisao Krasnova, ali nije se stiglo dalje od prvog, tj. međusprata…
I da je tako, samo delimično izvedena građevina opstala, ona bi danas svedočila o bogatoj beogradskoj predratnoj arhitekturi, ali velelepni ulaz u “skraćenu” zgradu sada možemo samo da zamislimo dok gledamo kako u Jakšićevoj ulici zvrji prazan prostor pretvoren u parking 1997. godine.
Pre toga je ono što je ostalo od započete zamisli srušeno 1985. godine, da bi na tom mestu bilo podignuto novo zdanje, za potrebe domaće nauke. Ipak, zlokobne devedesete i novi rat, su i to sprečili, pa tako ostaje gorka istina da na toj lokaciji nikada nije podignuta nijedna zgrada.
Kurir.rs/Kaldrma