Samopovređivanje kod dece i tinejdžera postao je jedan od velikih zdravstvenih problema u sve većem broju zemalja širom sveta, a jedan je i od najvećih pokazatelja rizika od kasnijeg počinjenja samoubistva, što je drugi najčešći uzrok smrti kod mladih između 15 i 29 godina, prema podacima Svetske zdravstvene organizacije.
Najčešći načini na koji adolescenti sami sebi naude jeste namerno predoziranje nekom drogom, rezanje po telu, namerno trovanje kao i razne metode kojima podlegnu brojnim povredama, poput vešanja, gušenja i nanošenja opekotina.
Znaci samopovređivanja su povrede i ogrebotine na telu. Kao čest izgovor adolescenata koji se koristi kada roditelji primete ogrebotine jeste: „Ogrebala me je mačka“. Kod dečaka se takođe dešava da ulaze u tuče sa vršnjacima kako bi se samopovredili. Adolescenti se često povređuju u predelu stomaka, jer im je taj deo tela uvek prekriven. Tajnovitost, kontinuirano i dugo povlačenje u privatnost, oblačenje odeće koja je neprikladna za trenutno vreme takođe predstavljaju znake i treba da budu alarm za roditelje. Stručnjaci ističu da je dobra strana ovog problema to što su anksioznost, depresija i samopovređivanje prilično lako izlečivi i što, uz adekvatnu pomoć stručnjaka, ne bi trebalo dugo da potraju.
Roditeljima se savetuje da, ukoliko ustanove da im se dete samopovređuje, tome pristupe mirno, ne zauzimajući ulogu sudije i da kroz razgovor sa detetom pokušaju da utvrde motiv, a zatim potraže stručnu pomoć.
Gosti Kurir televizije koji su govorili o ovoj temi bili su Ana Selak, advokat i Zoran Crnjin, dečiji psiholog.
- Ne treba žmuriti na to ako se primeti da dete ima disfunkcionalno ponašanje u vidu samopovređivanja. Kako to možemo primetiti? Možemo primetiti u vidu raznih ponašajnih indikatora, a pre svega ako vidimo da je dete reaktivno, povučeno, depresivno. Da ne uživa više u aktivnostima koja su mu ranije pričinjavala zadovoljstvo, ako ima napade besa, ako vidimo da se sa detetom nešto dešava u emocionalnom smislu. Ako primetimo modrice, ogrebotine. Najčešće se mogu naći na člancima, u predelu bedara, kod devojčica, do je kod dečaka to najčešće stomak. Ako nemaju objašnjenje kako je do toga došlo, ako često nose neprimerenu odeću za godišnje doba, na primer leti nose duge stvari, ili ne žele na more, bazen, ako se nađu neki predmeti poput noža i žileta za samopovređivanje - sve su to znaci za alarm - rekao je za jutarnji program "Redakcija" dečji psiholog Zoran Crnjin.
- Samopovređivanje treba pre svega razumeti u smislu njegove funkcionalnosti. To je jedan nezdravi mehanizam prevladavanja, koje tinejdžeri koriste kada ne znaju kako da se izbore sa negativnim emocijama. Tu postoji i emocionalna otupelost, tada je samopovređivanje način da se nešto oseti. To je neko privlačenje pažnje porodice, apel za pomoć - istakao Crnjin.
- U porodičnim postupcima, da li u postupku razvoda braka, pa onda poveravanja dece, dolazim u kontakt sa decom. Još uvek nisam čula da neko iz centra za socijalni rad priča ovako kao gospodin Crnjin. Dakle, on priča o suštini. U centru za socijalni rad, kada imamo slučaj samopovređivanja dece - to se konstatuje, a niko ne pita zašto, do advokata. Ne i ide se dalje da je roditelj odgovoran za to i tu se priča završava - rekla je advokatica Ana Selak.
Ceo video možete pogledati u videu ISPOD:
Kurir.rs
Bonus video: