Kalinjingrad je ruska enklava smeštena na obodu Baltičkog mora između Poljske i Litvanije, a graniči se i sa Belorusijom. Rusija ovu oblast naoružava godinama, a stručnjaci sada smatraju da bi mogla da bude najznačajnija strateška tačka u Evropi.
Još od samog početka rata u Ukrajini, pojedini eksperti upozoravaju da bi jedna oblast, koja se nalazi izvan Rusije, ali joj pripada, locirana usred Evrope i okružena zemljama NATO pakta, mogla da predstavlja ključnu tačku u slučaju eskalacije sukoba između Moskve i Severnoatlantske alijanse, piše Mondo.
Reč je o Kalinjingradu, ruskoj enklavi (koju nazivaju i eksklavom, jer je reč o ruskoj teritoriji koja se geografski ne dodiruje sa maticom kojoj pripada) smeštenoj na obodu Baltičkog mora, između Poljske, Litvanije i Belorusije.
Region je posle Drugog svetskog rata stavljen pod administrativnu kontrolu Sovjetskog Saveza. Kada se SSSR raspao Kalinjingrad, koji je pripao Ruskoj Federaciji, ostao je odsečen od Rusije i izolovan i okružen sa dve države Poljskom i Litvanijom. Obe nimalo naklonjene Rusiji.
Kalinjingradska oblast izlazi na Baltik i ekonomska je žila kucavica Rusije, jer upravo po dnu Baltičkog mora prolaze dva gasovoda Severni tok 1 i 2. Ovaj vijugavi kopeni pojas Litvanci zovu Suvalki. Poljaci ga zovu i Sejni i zapravo se naslanja na tri grada. Pomenuti Suvalki i još dva - Punsk i Sejni.
Američki vojni stručnjaci su odavno ovu tačku označili kao najvažniju jer bi, u slučaju zaoštravanja sukoba, Rusija mogla da prekine linije snabdevanja NATO baš u tom kraju, a na taj koridor se naslanja i saveznica Moskve, Belorusija.
Odavno shvativši značaj ovog regiona, Rusija je još 2016. godina silno ojačala svoj vojni arsenal u ovoj oblasti, raspoređivanjem najsavremenijeg naoružanja u vidu raketnih sistema klase zemlja-zemlja, zemlja-vazduh i kopno-more.
Svoje poteze Rusija je tada opravdala planovima SAD da proširi raketni štit, ekspanzijom Severnoatlantskog saveza kao i nagomilavanjem njegovih trupa na granicama.
U Kalinjingrad su stigli raketni sistem zemlja-zemlja 9K720 Iskander, raketni sistem za protivvazduhoplovnu odbranu S-400 Trijumf velikog dometa kao i lanseri raketnog sistema obala-more K-300 Bastion.
Baltička flota Ratne mornarice ima svoje posebne vazduhoplovne snage kao i protivvazduhoplovnu odbranu. Avijacija je smeštena na četiri aerodroma, to su Černjahovsk, Čkalovsk, Donskoje i Hrabrovo sa lovcima Su-27P i UB i helikopterskom eskadrilom.
U glavnom gradu Kalinjingradu nalazi se Komanda 44. divizije PVO Baltičke flote Ratne Mornarice. U njegovom sastavu je 183. raketni puk sa dva diviziona raketnog sistema S-400 koji je u Kalinjingradskoj oblasti raspoređen još 2013. godine.
Sa S-400 su za njihovu neposrednu odbranu stigli i artiljerijsko-raketni sistemi 96K6 Pancir-S1.
Kad su Švedska i Finska najavile mogućnost da uđu u NATO, Dmitrij Medvedev, potpredsednik ruskog Saveta za nacionalnu bezbednost, porulio je da u tom slučaju "više ne bi bilo govora o nenuklearnom" Baltiku - gde se između članica NATO-a Poljske i Litvanije nalazi ruska enklava Kalinjingrad.
"Ukoliko Švedska i Finska uđu u NATO, dužina kopnene granice Ruske Federacije sa Alijansom će se više nego udvostručiti. Naravno da će te granice morati da budu ojačane. Ravnoteža mora biti povraćena", rekao je Medvedev.
Kurir.rs/Mondo.rs