Dodeljivanje Ukrajini statusa kandidata za članstvo u EU, što je juče predložila Evropska komisija, otvorilo bi Pandorinu kutiju unutar same Unije - dok deo država smatra da Kijev to zaslužuje, drugi već upozoravaju da bi to bilo nepravedno prema drugim zemljama.
Naznake da može doći do većih nesuglasica već postoje - hrvatski predsednik Zoran Milanović rekao je juče da, postane li Ukrajina kandidat za EU, hrvatska vlada mora kategorički usloviti da istog dana to postane i Bosna i Hercegovina. Milanović je, takođe, rekao i kako bi zemlje „s najvišim standardima“ u EU trebalo da smanje standarde za zemlje zapadnog Balkana koje žele da se pridruže EU.
Dan ranije se za status kandidata za članstvo BiH u EU založio i slovenački predsednik Borut Pahor. On je rekao da je BiH potrebno bezuslovno dodeliti status kandidata za EU, te da je u svetlu rata u Ukrajini potrebno preduzeti opipljive korake kako bi se EU što pre proširila na zapadni Balkan.
Proširenje na čekanju
S druge strane, EU i dalje ne planira skoriji prijem novih članica. Tome u prilog govori i predlog predsednika Francuske Emanela Makrona o stvaranju evropske političke zajednice u okviru koje bi sarađivale članice EU i države koje žele članstvo u Uniji. Sam Makron je, govoreći o prijemu Ukrajine, nedavno rekao da će verovatno trebati „nekoliko decenija“ da ta zemlja postane punopravni član EU.
Suzana Grubješić iz Centra za spoljnu politiku kaže za Kurir da odavno već ne postoji saglasnost o politici proširenja koja je svojevremeno bila najuspešniji deo evropske spoljne politike.
- Ovakva politika proširenja kakvu danas poznajemo više je izvor frustracija, a ne nade. Na samitu EU 23. i 24. juna biće razgovora i o francuskom predlogu o stvaranju evropske političke zajednice, ali se već videlo da neke zemlje imaju problem bilo s predlogom ili s predlagačem - kaže Grubješićeva.
I ona se pita zašto se - ako već postoje prečice za Ukrajinu i Moldaviju - BiH već godinama ne dodeljuje status kandidata, nego se traži ispunjavanje 14 prioritetnih kriterijuma uprkos činjenici da je ispunjenje svih nemoguća misija.
- Drugo, da li je EU spremna da ukine jednoglasnost i pređe na odlučivanje kvalifikovanom većinom, kako takođe predlaže Makron, a čemu se protive zemlje iz tzv. nove Evrope. Treće, kako članice gledaju na okončanje rata u Ukrajini i budućnost odnosa sa Rusijom. Sve su to teme koje prete da zauzmu centralno mesto u debati, naročito imajući u vidu ekonomske posledice rata i početak globalne recesije - ističe Grubješić i zaključuje da je mnogo pitanja o kojima zemlje članice EU imaju potpuno suprotna mišljenja i stavove.
Milisav Paić, bivši ambasador, kaže da bi davanje Ukrajini statusa kandidata za članstvo u EU bio par ekselans politički gest uperen protiv Rusije.
Politički gest
- Ujedno, davanje statusa kandidata Ukrajini i Moldaviji predstavlja gest solidarnosti Zapada sa Ukrajinom. Da je reč o političkom potezu i gestu kojim se iskazuje solidarnost sa ukrajinskim narodom, govori i činjenica da se jedan broj zemalja, članica EU, ne baš oduševljeno složio sa time da ove dve zemlje dobiju status kandidata - kaže Paić.
Dodaje da je sada pitanje i kada bi zaista moglo da dođe do proširenja.
- Francuska je odmah reagovala i jasno stavila do znanja da taj proces neće ići glatko i da je prijem u članstvo postupak koji mora da prođe kroz proceduru - naglašava Paić dodajući da se EU neće širiti dok se ne reše unutrašnji problemi koje Unija ima i dok se ne smanji polarizacija koja, više nego očigledno, postoji.
Boško Vukčević