Nenad Čanak, lider LSV, vratio se posle više od nedelju dana iz ratom zahvaćene Ukrajine u Srbiju, a to putovanje izazvalo je interesovanje javnosti, ali i oprečne komentare - od toga: „Bravo, svaka čast“, pa do toga da je to ludost, te da ne treba ni da se vraća u Srbiju. Čanak je u intervjuu za Kurir, prvom po povratku iz Ukrajine, preneo kakva je zaista, makar iz njegovog ugla, situacija na terenu.
Kako odgovarate i jednima i drugima - onima koji su vas podržali i onima koji su vas žestoko zbog tog poteza kritikovali? Je li to hrabrost, ludost, politički marketing?
Moj stav je da u ovakvim slučajevima verujem samo svojim očima. Nije to od juče, uvek kada postoji dilema o „pravoj strani“, najbolje je otići i sve videti svojim očima. Tako je bilo i ovaj put. Seo sam u kola i otišao u Ukrajinu. Ne mislim da je to ni hrabrost, ni ludost, niti bilo šta slično. To je bila moja ljudska obaveza, da ne učestvujem u propagandi niti sa jedne strane.
I na šta ste naišli? Koliko se to što ste videli razlikuje od onog što se plasira u medijima?
Ukrajina je ogromna država, i u prostorima koji su udaljeni od fronta nema ratnih dejstava, a da je stanje vanredno, najviše se vidi po brojnim policijskim punktovima na putevima. U Kijevu je na snazi policijski čas, od 23 uveče do pet ujutru, i to su jedine stvari koje se vide na prvi pogled. Međutim, čim se izađe iz centra Kijeva, kada se ode do naselja Buča i Irpinj, vide se brojne srušene kuće, a od građana sam čuo da su to bile kuće Ukrajinaca koje su domaći saradnici okupatora potkazivali Rusima. Ruski okupator je te ljude zarobljavao, mučio i ubijao, a njihove kuće uništavao. Upoznao sam i zamenicu guvernera kijevske oblasti, kojoj je okupator namenio takvu sudbinu, ali je ona srećom izbegla zarobljavanje i sigurnu smrt.
Šta je ono najpotresnije na šta ste naišli? Koji prizori?
Najpotresnije stvari sam video i Saltovki, predgrađu Harkova ili Harkiva, kako se kaže na ukrajinskom jeziku. U naselju je živelo 450.000 građana, a stambeni objekti su potpuno devastirani. Strašno je bilo kada sam na tim ruševinama video brojne dečje dušeke, koji su očigledno bili iz jaslica. Tek tada čovek shvati do koje mere je ova agresija užasan zločin. Inače, na tim prostorima je sada svaki travnjak minsko polje, jer ruski agresor svakodnevno bombarduje Harkov bombama koje rasprskavaju svoj ubojiti sadržaj.
Verovatno ste razgovarali i sa običnim ljudima... Šta oni kažu?
Sasvim je jasno da postoji ogromno ogorčenje zbog ruskog okupatora i potpuna privrženost domovini Ukrajini. Ono što je važno reći jeste da ljudi u ukrajinskim gradovima pripadaju različitim etničkim grupama. I u Kijevu i u Harkovu žive ljudi iz svih krajeva bivšeg SSSR. Harkov je skoro 100 odsto rusofoni grad, ali ti ljudi čvrsto stoje na braniku domovine.
Gde ste tamo boravili?
Boravio sam u hotelima koji su vrlo skromni, ali čisti i uredni. Noćio sam u Kijevu i Harkovu.
Dok ste boravili u Ukrajini, protiv vas je podneta krivična prijava zbog pretnje smrću Putinu.. Kako ćete se braniti?
Prvo da vidimo hoće li ta prijava proizvoditi neko pravno dejstvo. Ali, ako bi došlo to tog procesa, ja uopšte ne razumem čime sam ugrozio bilo čiju bezbednost zato što sam izneo stav da bez poraza Rusije i bez smrti Vladimira Putina neće biti mogući ni pregovori, a kamoli završetak rata. Ovo što se sada dešava je najiracionalniji tip imperijalnog ponašanja Rusije, koja je država na umoru. Tako da mislim da je ova prijava koještarija i služi da se zastraše svi oni koji primete da je car go, a Putin planetarni fašistički siledžija sa nuklearnim arsenalom.
Da li mislite da ste tim putovanjem ispunili misiju zbog koje ste i otišli?
Sasvim sigurno jesam. Bio sam i video rusku agresiju. Video sam bestijalnu agresiju na jednu suverenu državu, a sa druge strane, srećan sam što su Ukrajinci dobili snažan impuls da i u Srbiji, inače poslednjem ruskom bastionu u Evropi, postoje ljudi koji saosećaju sa njima.
Da li je, u međuvremenu, s vama kontaktirao neko od kolega političara iz opozicije ali i iz vlasti?
Nije niko.
Jelena Velinović