Prof. dr Ana Gligić kaže da bi oni u slučaju zaraze imali blažu kliničku sliku ili ne bi ni osetili da su oboleli pošto su pelcovani 1972, kad je bila epidemija velikih boginja
Prvi slučaj majmunskih boginja potvrđen je u Srbiji, a ono što ohrabruje jeste da bi svi stariji od 50 godina mogli da imaju određeni stepen zaštite jer su primili vakcinu protiv variole vere!
Zapravo, ove majmunske su veoma slične velikim boginjama, čija je epidemija kod nas bila 1972. godine, kad je za samo šest nedelja vakcinisano 18 miliona ljudi u tadašnjoj Jugoslaviji, uključujući i bebe.
- Osobe koje su tada primile vakcinu mogu da se razbole, kao i posle svake vakcine, ali će imati blažu kliničku sliku i neće im biti potrebno bolničko lečenje, a možda neće ni znati da preživljavaju tu bolest. To je sada prednost Srbije i onih koji su 1972. godine vakcinisani - kaže za Kurir prof. dr Ana Gligić, virusolog, koja je kao direktorka "Torlaka" u vreme variole vere bila jedna od ključnih osoba za zaustavljanje epidemije.
- Koliko ljudi danas ima imunitet ne može se pouzdano reći. Svakako, istraživanja su pokazala da su neke ljude u svetu pratili i 50 godina nakon vakcinacije protiv velikih boginja i da se pokazalo da imaju celularni imunitet tkiva. Njihove ćelije su zapamtile vakcinu iako je to bilo davno. Dokazano je da ona traje veoma dugo. Sigurno je da imuniteta imamo.
Institut za javno zdravlje "Milan Jovanović Batut" potvrdio je u petak da je naš građanin od tridesetak godina koji živi u Nemačkoj doneo u Srbiju majmunske boginje.
On, kako je Kurir već objavio, zna gde se i kako zarazio, a ovde će morati da ostane dok ne ozdravi.
Nemački savetodavni komitet za vakcine (STIKO) preporučio je da osobe starije od 18 godina koje su bile izložene majmunskim boginjama ili su pod povećanim rizikom od infekcije prime vakcinu "imvanek".
- O tim vakcinama ne zna se mnogo. Eksperimentalne su. Mogu da se pokažu i kao bolje od starih, ali ja verujem u one klasične, pravljene od mrtvih virusa. Skeptična sam kad su u pitanju genetski modifikovane vakcine, ali stručnjaci kažu da su pouzdane - kaže prof. dr Gligić.
I sam "Batut" je naveo da mnoge zemlje sada nabavljaju vakcine protiv velikih boginja, koje su iskorenjene pre četiri decenije, jer je ustanovljeno da je vakcinacija protiv variole vere oko 85% efikasna u prevenciji majmunskih boginja.
- Međutim, treba imati u vidu da je od primene vakcine protiv velikih boginja prošlo više od 40 godina, kao i da vakcinalni imunitet nije bio potpun i doživotan. U ovom trenutku originalne (prve generacije) vakcine protiv velikih boginja više nisu dostupne za opštu populaciju. Novija vakcina, zasnovana na modifikovanom atenuiranom virusu vakcinije (soj ankara), odobrena je za prevenciju majmunskih boginja 2019. i daje se u dve doze, ali je ograničene dostupnosti - piše "Batut".
Epidemiolog prof. dr Zoran Radovanović, koji je te 1972. odigrao izuzetno značajnu ulogu u borbi protiv variole i koga mnogi poistovećuju s lekarom u skafanderu koji u kultnom filmu Gorana Markovića izgovara antologijsku rečenicu: "Dobro veče, mene su poslali iz štaba. Ja ću vam pomoći", kaže za Kurir da je efekat te vakcinacije zvanično trajao tri godine.
- Oni koji su je primili pre 50 godina, kod njih je vakcina verovatno iščilela. Dakle, vakcinisani mogu da imaju majmunske boginje, a ta stara vakcina ne štiti od dobijanja, iako su možda ostale neke memorijske ćelije. Svakako, moguće je da bi kod obolelih, a vakcinisanih protiv variole, klinička slika bila blaža - kazao je Radovanović.
Kurir.rs / Suzana Trajković
Bonus video: