LOGISTIČKI PAKAO VODI UKRAJINU U PORAZ: Evo zašto isporuka zapadnog naoružanja neće pomoći Kijevu, naprotiv! VIDEO
Masovna isporuka neodgovarajućeg zapadnog naoružanja iz Sjedinjenih Država i evropskih zemalja za potrebe ukrajinske vojske stvorila je za Ukrajinu logističku noćnu moru.
Ukrajinska vojska je zatrpana raznim vrstama naoružanja i municije, od naoružanja iz sovjetskog doba kojim je ranije raspolagala do najnovijeg naoružanja zapadnog porekla, za koje je potrebna potpuno drugačija municija u drugim kalibrima. Nastala logistička noćna mora sa desetinama različitih vrsta municije za različita naoružanja od lakog naoružanja do teške artiljerije na kraju je dovela do nominalno dovoljnog broja naoružanja, ali i do nemogućnosti postizanja pune efikasnosti njegove upotrebe. Posledica je nedostatak vatrene moći ukrajinske vojske za suprotstavljanje ruskoj vatrenoj moći na istočnom ratištu, u Donjecku, što direktno dovodi do poraza.
Zapadni saveznici, umesto da nastave da snabdevaju Ukrajinu oružjem koje već ima, uglavnom iz sovjetskog doba i odgovarajućom municijom za nju, posebno artiljerijom 122 i 152 mm, Ukrajinu su zatrpali najraznovrsnijim naoružanjem američke i evropske proizvodnje bez unapred razrađenog plan isporuke. Jedina donekle korisna i opravdana isporuka tiče se američkih vučnih haubica M777, kojih je isporučeno skoro stotinu primeraka. Ali čak i u njihovom slučaju postoji problem nedostatka municije kalibra 155 mm, koju Ukrajinci ranije nisu imali.
Logistička konfuzija
Najava američkog predsednika Bajdena da SAD neće isporučiti višecevne raketne bacače koji bi zbog svog dometa mogli da stignu do ruske teritorije je dodatni doprinos haosu u ukrajinskom naoružanju i opadanju njene vojne moći.u intenzivnim borbenim dejstvima troši ogromne količine su sve manje.
U prvoj fazi otpora Ukrajine ruskoj invaziji, SAD i njeni zapadni saveznici isporučili su Ukrajini lako protivtenkovsko i protivvazdušno oružje, što je odigralo značajnu ulogu. Ali u novoj fazi rata u kojoj je fokus na teškom naoružanju, pre svega artiljeriji, nastavak isporuke modernog zapadnog naoružanja te kategorije pokazao se kontraproduktivnim i doveo je do logističke konfuzije i nestašice municije.
Ukrajinska vojska na papiru ima ogromne količine naoružanja koje u kvantitativnom smislu može biti adekvatan odgovor ruskoj vojsci, ali kada se pogleda sadržaj tog arsenala, postaje jasno da nema logističkog genija koji može da održi takvu raznovrsnost naoružanja i snabdeti ih odgovarajućom municijom.
Problem je nastao zbog trke za hitnim snabdevanjem Ukrajine oružjem kako bi se oduprela ruskoj invaziji, ali i zbog potrebe ukrajinskih saveznika, pre svega SAD i Britanije, da je što više naoružaju svojim oružjem. Ogromno snabdevanje oružjem potrebnom za odbranu Ukrajine pretvorilo se u proces prenaoružavanja ukrajinske vojske sa istočne i sovjetske tehnologije na standarde NATO-a. Razvoj situacije na ratištu ukazuje da je ideja o istovremenom snabdevanju ukrajinskih snaga i njihovom prelasku na novu zapadnu tehnologiju nezgodno rešenje i najverovatnije je uzrok problema u kojima su se ukrajinske snage našle na Donjeckom ratištu.
Šarena masa
Tokom rata, Ukrajina se našla u raskoraku između potrebe za većom vatrenom moći svog arsenala i nedostatka municije iz sovjetske ere i brzo istrošene municije iz sovjetske ere, a s druge strane, nedovoljno zapadnog i potpuno isporučenog zapadnog oružja i municije upravljano ovladati.
Posledica je nedostatak vatrene moći uoči ruske ofanzive na istoku Ukrajine. Umesto isporučenih savremenih američkih, francuskih, nemačkih i poljskih haubica različitih tipova, više bi joj pomogla isporuka starog sovjetskog artiljerijskog oruđa i ogromnih količina municije potrebne u ratu u sovjetskim kalibrima 122 i 152 mm.
Najavljena isporuka od 150 do 250 hiljada granata za artiljeriju zapadnog porekla u kalibru 155 mm, koja još nije u potpunosti realizovana, malo znači Ukrajincima na ratištu Donbasa. Ukrajina trenutno ima šarenu masu svih vrsta naoružanja sovjetskog i zapadnog porekla, za koje je potrebno obezbediti rezervne delove, profesionalno remontno osoblje i municiju. Kijev ima neka od najsavremenijih artiljerijskih oruđa, ali zbog ograničene količine odgovarajuće municije ne može efikasno da parira ruskoj vatrenoj moći. Zapadno oružje ne stiže dovoljno brzo, a sovjetsko oružje se troši, a municija nedostaje. Topovska cev ima sopstvene resurse i broj projektila koje može da ispali pre neophodne zamene.
Pomeranjem fokusa borbi na istok, Rusi su mogli da nametnu rat kako su smatrali potrebnim, uz masovnu upotrebu artiljerije. Municija se masovno troši na obe strane i jasno je da će pobednik biti onaj ko duže izdrži, ko može da obezbedi više teškog artiljerijskog naoružanja, uključujući višecevne raketne bacače, i ko uspe da svoje snage snabde artiljerijskom municijom koja sada , za razliku od početnih faza rata, ima ključni uticaj.
Evidentno je da je Rusija do sada imala više uspeha. Ona je podržana kratkim linijama za snabdevanje, dok Ukrajina zavisi od isporuke strane pomoći dostavljene sa krajnjeg zapada zemlje zbog blokade ukrajinskih luka, i potrebno je premestiti na daleki istok, gde trenutno vode najžešće borbe. mesto. Ukrajina u tu svrhu koristi razgranatu železničku mrežu, ali je izložena ruskim raketnim i vazdušnim udarima.
Sirova snaga
Uništavanje pojedinačnih čvorišta usporava isporuku naoružanja i municije železnicom na front u Donbasu. Napredovanje ruskih snaga na istočnom ratištu rezultat je sposobnosti obezbeđenja nadmoćne artiljerije i ogromne količine neophodne municije koja se svakodnevno troši. Potrošnja je zaista ogromna, što se, uostalom, vidi i bez gledanja ozbiljnijih procena sa pogledom na devastirani pejzaž. Rusija je obezbedila brojčanu nadmoć u Donbasu, a isporuka savremene američke i evropske artiljerije nije nimalo pomogla Ukrajini. U ovoj vrsti ratovanja nije važno tehnološko savršenstvo oružja, već njegova brojnost i sirova snaga isporuke čelika i eksploziva na neprijateljsku stranu.
Dakle, nastavak rata u Ukrajini je zapravo bitka za snabdevanje oružjem i municijom. Ko uspe da održi tempo potrošnje tehnike i potrebne municije imaće prednost i time biti uspešniji u ratovanju.
Ukrajinsko rukovodstvo je predvidelo šta će se desiti nakon ruskog prebacivanja snaga u Donbas, a ukrajinski zvaničnici su na vreme upozorili saveznike na mogući nedostatak municije sovjetskog tipa u ukrajinskom ratu, kako bi širili bauk nestašice municije na bojnom polju. Dok su se Rusi još pripremali za novu ofanzivu na istoku, ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitrij Kuleba žalio se na brzinu isporuka naoružanja i donošenja odluka, posebno u Evropi.
„Problem sa isporukom oružja Ukrajini je što ono često stiže prekasno. Da nismo gubili toliko vremena na razgovore o tome šta je Ukrajini potrebno, a šta ne, sada bismo bili u potpuno drugačijoj, mnogo jačoj poziciji. Logistička noćna mora i nedostatak municije za ukrajinske snage ostaju nerešeni. Tvrdnje američkih i savezničkih da je gotovo nemoguće naći nekoga ko bi isporučio sovjetsku municiju ne zvuče preterano ubedljivo. Veliko je pitanje da li su rezerve evropskih članica bivšeg sovjetskog bloka, a sada članica NATO-a iscrpljene, pa je teško otrgnuti se utisku da je saveznicima bilo najvažnije snabdevanje Ukrajine oružjem i njenom vojnu industriju uključujući i one iz Sjedinjenih Država Program pomoći pri zakupu zemljišta. Snabdevanje Ukrajine oružjem za vreme trajanja rata za svaku zemlju dobavljača obezbeđuje dobru poziciju u budućim razvojnim programima ukrajinskih oružanih snaga.
Značajnu ulogu
Nekoliko javnih istupa savezničkih zvaničnika ukazuje na postojanje takvih motiva za isporuku modernog američkog i evropskog naoružanja Ukrajini. Tako je sredinom aprila zamenik češkog ministra odbrane Tomaš Kopečni priznao Vašington Egzaminer-u da su zalihe oružja i municije iz sovjetske ere zaista iscrpljene, rekavši: „Tačno je da postoji određena količina municije koja je dostupna i operativna koja bi bila od koristi . Ali ovo su stare zalihe, a municija iz starih zaliha može – ako nije pravilno uskladištena – biti opasna za one koji je koriste.
Kopečni, ne slučajno, zaključuje: „Dakle, bilo šta, bilo kakvo oružje zapadnog tipa trebalo je i trebalo da bude isporučeno Ukrajini.
U prvoj fazi rata, NATO saveznici su obezbedili ukrajinsko tržište za svoje vojne proizvode za budućnost isporukom najsavremenijeg lakog protivtenkovskog i protivvazdušnog naoružanja, pre svega protivvazdušnih raketa Javelin i Stinger, koje odigrao značajnu ulogu na ukrajinskom ratištu. Problem je nastao u sadašnjoj fazi rata, kada je teško naoružanje ključno, pre svega artiljerija i oklop. Za Ukrajinu je ključno da obezbedi dovoljnu vatrenu moć koja može da parira Rusiji, a za to joj je najviše odgovaralo oružje koje već ima u velikim količinama, ali za koje je bilo potrebno nabaviti velike količine nove municije. U tom ključnom trenutku promene načina ratovanja, umesto sovjetskog naoružanja kojim je Ukrajina raspolagala, rezervnih delova za nju i posebno municije, isporučeno je zapadno oružje i municija u nedovoljnim količinama. Ukrajinske snage u tome ne uspevaju situaciju da uravnoteže svoju vatrenu moć protiv Rusa.
Desetine zemalja je isporučilo Ukrajini sisteme naoružanja, a čak 13 zemalja je isporučilo Ukrajini artiljeriju, samohodno i vučno oružje.
Haubice
SAD, Australija i Kanada su isporučile 108 haubica M777, kalibra 155 mm, Estonija je isporučila Ukrajini haubice HF-70, a Francuska samohodne haubice CEASAR takođe kalibra 155 mm. Poljska je ovih dana odlučila da Ukrajini isporuči 18 samohodnih haubica AHS Krab, takođe kalibra 155 mm. Sve ovo oružje, prema ukrajinskim izveštajima, nalazi se u Donbasu sa oružjem iz sovjetskog doba za koje treba da se obezbedi municija kalibra 122 i 152 mm. U trenutku kada postaje očigledno da na bojnom polju nedostaje municije za zapadne haubice, Kanada je 24. maja objavila da će Ukrajini isporučiti 20.000 granata kalibra 155 mm, pridruživši se zemlji u isporuci više od 150.000 granata koje su saveznici obećali da isporuče Ukrajina. Za rat u Ukrajini, količina od 20.000 granata kalibra 155 mm koju Kanada sa ponosom šalje Ukrajini je samo mrvica onoga što je potrebno.
Od početka ruske invazije na Ukrajinu, u rukama ukrajinskih oružanih snaga stvorena je strašna mešavina svih vrsta naoružanja različitog porekla sa različitom municijom, što je nesumnjivo put ka porazu.
Na primer, SAD su isporučile Ukrajini 200 potpuno zastarelih oklopnih transportera M113, Danskoj 50, Portugalu 15 i Litvaniji 20 oklopnih transportera. Ukrajinski mitraljezi ovog kalibra, koji već imaju u svom oružju iz sovjetskog doba NSV „Utjos“ i još stariji DShK koriste metak 12,7 × 108 mm. Mitraljezi koje je Češka Republika UK Vz 59 isporučila nakon ruske invazije koriste metak 7,62 × 54 mm, a mitraljezi sovjetskog porekla RPK koje Ukrajina već ima koriste metak 7,62 × 39 mm. Borbena vozila pešadije IPR-765 isporučena Ukrajini iz SAD i Holandije nakon ruske invazije bila su naoružana automatskim topovima kalibra 25 mm. Borbena vozila pešadije koja su ranije koristili ukrajinski BMP-2 iz sovjetske ere naoružana su automatskim topovima kalibra 30 mm. Borbena vozila pešadije koje je Nemačka pripremila za isporuku Ukrajini tipa Marder 1A3 naoružana su automatskim topom kalibra 20 mm. Tenkovi Leopard 1A5 koje je nemački Rheinmetall pripremio za isporuku Ukrajini, naoružani su topovima kalibra 105 mm, a svi ukrajinski tenkovi u svom naoružanju T-72, T-80, T-64 i M-84 koje je donirala Slovenija naoružani su topovima 125 mm. .
Samohodni topovi
Nemački protivvazdušni samohodni topovi tipa „gepard“, koji se spremaju za isporuku Ukrajini, naoružani su topovima kalibra 35 mm. Nemačka uopšte nije imala municiju za „geparde“ jer ih je davno izbacila iz svog naoružanja i oni su bili sačuvani u ratnoj rezervi. Sada Nemačka tvrdi da je ipak uspela da nabavi municiju, najverovatnije iz Katara, kome je ranije isporučila jedan broj ovih samohodnih topova. Može se samo zamisliti koliko će Ukrajincima značiti isporuka ovih protivvazdušnih samohodnih topova kada se za njih, u Kataru, jedva našla municija, a teško da je Katar pristao da preda sve svoje zalihe municije. Na bojnom polju „Gepardi“ će se sastati sa većinom ukrajinskih samohodnih protivavionskih topova iz sovjetskog doba ZSU-23-4 koji koriste oružje kalibra 23 mm. Većina ukrajinskih haubica koje su sada važne na ratištu u istočnoj Ukrajini su sovjetskog porekla, D-20 kalibra 152 mm i D-30 kalibra 122 mm.
Sada su im se pridružile zapadne haubice kalibra 155 mm, tri različite vučne i četiri različite vrste samohodnih haubica, američka M109, nemačka Pancerhaubitze 2000, francuska CAESAR i poljska AHS Krab. I posle ruske invazije isporučene su češke samohodne haubice na točkovima kalibra 152 mm, kao i slovački derivati Dane-Zuzana 1 kalibra 152 mm i Zuzana 2 NATO kalibra 155 mm. Da stvar bude bizarnija, Portugal je u maju Ukrajini isporučio pet vučnih haubica 155 mm M114 koje su se proizvodile do sredine 1950-ih. Naveden je samo vrh logističkog ledenog brega sa kojim ukrajinske oružane snage pokušavaju da se bore kako bi mogle da se bore protiv napadačkih ruskih snaga.
Slika ukrajinskog arsenala je slika logističke noćne more koja zahteva stručno osoblje da bi se rasplela. Svesni šta su uradili, zapadni saveznici Ukrajine, predvođeni Sjedinjenim Državama i Britanijom, stoga planiraju da pošalju ekspertske timove u Ukrajinu da održavaju oružje i snabdevaju trupe.
Međutim, interesi ukrajinskih saveznika i njihova isporuka Ukrajini – povodom ratišta i stanja ukrajinskih oružanih snaga – potpuno neadekvatno naoružanje i time stvaraju logističke probleme zbog različitih vrsta naoružanja u ukrajinskom arsenalu sa nedovoljnom municijom. doprineo gubicima Ukrajine u Donbasu.
Vojni savetnici su uvek kontroverzni
Ugledni vašingtonski think-tank centar Strategic and International Studies (SCIS), u članku s početka maja, otvoreno kaže: „Ovi isporučeni sistemi – artiljerija, protivvazdušno oružje, guseničarska oklopna vozila – ojačaće kapacitete Ukrajine da se bori na istoku, a možda i za moguće protivofanzivu. Međutim, zahtevi za održavanje i obuku za ove specifične sisteme, koje ukrajinska vojska nikada ranije nije koristila, nadjačaće sposobnost Ukrajine da se nosi sa tim. Sledeći korak u američkoj pomoći trebalo bi da bude, i verovatno će biti, obezbeđivanje profesionalnog tehničkog osoblja na bojnom polju u Ukrajini za održavanje ovih sistema i obuku Ukrajinaca u njihovoj upotrebi. Američki stručnjaci smatraju da će to biti moguće sprovesti, s obzirom na to da tehničko osoblje ne bi bili aktivni vojnici, pa unapred odbacuju bilo kakve primedbe da bi u slučaju ovakvog projekta na ratištu bile američke i NATO snage. Prema njihovim rečima, reč je samo o pružanju tehničkih usluga, iako takve ideje nikada nisu prošle ni u jednom ratu. Uvek su smatrani, ako ne vojnim snagama, što je bio najčešći slučaj, onda barem vojnim savetnicima koji su uvek bili povezani sa pojmom uvlačenja zemlje u rat i često prva faza vojne intervencije.
Cilj nije ukrajinska pobeda, već sprečavanje pobede Rusije
Neadekvatno naoružanje poslato u okviru vojne pomoći Ukrajini svedoči o interesima onih koji su im obezbedili oružje za buduće pozicije na ogromnom ukrajinskom tržištu naoružanja i vojne opreme.
Ne radi se o zemljama koje su poslale oružje iz sopstvenih zaliha koje je Ukrajina ranije imala, poput jurišnih pušaka iz razgranate porodice Ak-47, već o Sjedinjenim Državama, Britaniji i evropskim silama koje snabdevaju sofisticirano oružje poput ukrajinskog naoružanja. snage do sada nisu imali i za koje nisu bili obučeni. Takva vojna pomoć samo je stvorila veće probleme za ukrajinsku vojsku nego što je mogla da odigra bilo kakvu ulogu u strašnim bitkama koje se vode u istočnoj Ukrajini. Nakon pojavljivanja Henrija Kisindžera – koji je dobro poznat po svojoj ulozi u oblikovanju američke i zapadne politike – koji poziva na mir u naredna dva meseca, inače bi sukob mogao da sklizne u Treći svetski rat, postalo je jasno da za Sjedinjene Države i nije zapravo ukrajinska pobeda važna zapadnoj politici, koja bi joj donela nove brige, ali je važno da Rusi ne ostvare pobedu. Nije cilj ukrajinska pobeda, već je cilj sprečiti pobedu Rusije. Stoga je, prema Kisindžeru, koji nepogrešivo odražava strateška razmatranja Vašingtona, neophodno da se Ukrajina odrekne dela svoje teritorije sklapanjem neke vrste mira koji bi predstavljao situaciju u kojoj svi dobijaju. Rekao je to jasno i glasno pred celim svetom. Samo su mu se ukrajinski zvaničnici usprotivili, a drugi veliki prijatelji iz Evrope i SAD su odgovorili značajnim ćutanjem. Izjava američkog predsednika Bajdena da se Ukrajini neće isporučiti raketni sistemi dugog dometa uklapa se u ovaj kontekst.
Kurir.rs/Geopolitika njuz