Knjige su čudo! Spojile su Narodnu biblioteku „Rade Drainac“, apotekare i 82-godišnju Negosavu Stojiljković iz Prokuplja.
Sve je počelo prošle jeseni, hladnog kišnog dana kad se baka Nega pojavila u biblioteci plašeći se da je zakasnila da vrati pozajmljene knjige. Ostarela, slabo se kretala...
- Tada smo saznali da živi sama u naselju Garić, da joj je teško da dolazi, te smo pozvali Sašu Velimirovića, koji radi u apoteci u Gariću, i zamolili ga da on preuzima knjige od baka Nege - kaže nam Jasmina Kajganović iz prokupačke biblioteke.
Baka donese knjige u apoteku, Saša ih vrati, preuzme nove, pa ih u apoteci preda Nedi... I sve odlično funkcioniše.
Baka Nega je presrećna.
- Kad mi je suprug preminuo, pošto nismo imali dece, ostala sam sasvim sama. Vreme sam kratila šivenjem, kako bih razgovarala s ljudima, jer su mi dolazili. Onda sam počela da vezem i sve to sam poklanjala. Ali vid mi je oslabio i nisam više mogla, pa sam se pre deset godina učlanila u biblioteku. Knjige su moj razgovor sada i bez njih ne mogu - počinje priču baka u svom malom, ali lepo sređenom dvorištu.
Poslednjih godina se teško kreće, slabije ide i do prodavnice, a odlazak u centar, gde je biblioteka, postao joj je gotovo nezamisliv.
- Nekada platim taksi, nekada nađem nekog da me odbaci do biblioteke i tako je bilo sve dok se knjižničari nisu setili da možemo sve da završavamo u apoteci. Do neba hvala i njima i apotekarima, stvarno mi pomažu kao najrođeniji - dodaje i srećna nam pokazuje pozajmljene knjige iz prokupačke Narodne biblioteke:
- One su mi jedino društvo i više ne bih mogla bez njih. Rekla sam ovima u biblioteci da se ne plaše kad odem na onaj svet, jer sam u amanet ostavila da s obavezno vrate one koje su u tom trenutku kod mene.
I tako, zahvaljujući dobrim ljudima, ona bogato ispunjava svoje dane samoće.
- Učinili su veliku stvar za mene ti, do tada, meni nepoznati ljudi. Pokazali su svoju dobrotu i humanost. Zahvaljući njima, ja više nisam sama - kaže nam Negosava.
I taj mali gest apoteku je pretvorio u biblioteku i pokazao da za nečiju sreću nije potrebno mnogo, samo malo dobre volje i ljudi koji žele da pomognu.
B. R.