Kaže, bio je spreman da radi sve, i kao smećar i šinter, samo da ima platu i da prehrani porodicu
KIKINDA - Nemaština i nezaposlenost naterali su Kikinđanina Ervina Baloa (43) da povuče potez očajnika.
Tada ni on ni supruga nisu imali posao, ni krov nad glavom, čekali su drugo dete i živeli od 2.000 dinara dečjeg dodatka za prvu ćerku. U to vreme vraćali su kredit od 4.000 evra. Kada je jednog jutra za hleb i mleko potrošio poslednjih 100 dinara, odlučio se na drastičnu meru. Preko medija je oglasio da želi da proda bubreg kako bi prehranio porodicu. Bilo je to pre 11 godina...
A onda se za samo dva dana sve preokrenulo. Iz Predškolske ustanove "Dragoljub Udicki" dobio je poziv da dođe na posao. Zaposlili su ga kao vozača i život porodice Balo počeo je da teče srećnijim tokom.
- Mogu da zahvalim tadašnjem direktoru Milošu Pejakovu koji me pozvao na posao. I dalje radim u Predškolskoj ustanovi, ali više ne kao vozač već u održavanju, što mi je mnogo bolje. Porodica se u međuvremenu uvećala, imamo troje dece, Dunja ima 11, Danilo 10, a Dario pet godina. Supruga Elvira je zaposlena, imamo svoj krov nad glavom i mogu da kažem da smo sasvim dobro - priča Ervin za Novosti.
Kaže, bio je spreman da radi i kao smećar i šinter, samo da ima platu i da prehrani porodicu.
A da mu je neko pre 11 godina rekao da život može da bude lep i da jedna mlada porodica može pristojno da živi od svog rada, ne bi poverovao.
- Čuvam tekstove iz novina i ponekad ih prelistam. Podsetim se kako nam je tada bilo i sve sadašnje teškoće su beznačajne. Sada je sve na svom mestu - navodi Ervin.
Ovih dana dogodila mu se još jedna lepa stvar. Od Crvenog krsta Kikinde dobio je priznanje zahvalnosti jer je 75 puta dobrovoljno dao krv.
- Davalac sam postao u vojsci, bilo je to pre 25 godina. Od tada se neprekidno odazivam akcijama davalaštva. Srećan sam što na ovaj način mogu nekome da pomognem. Meni su drugi pomogli, a ja, evo, pomažem na ovaj način - zaključuje Ervin Balo.
Još jedan Kikinđanin se odlučio na očajnički potez
Ervin Balo nažalost, nije jedini Kikinđanin koji je želeo da proda bubreg. Godinu dan pre njega to je hteo da učini njegov 47 godina star sugrađanin, koji je takođe ostao bez posla, ali je imao mnogo veće dugove. Ervin i Elvira su četiri godine čekali prvo dete, a čim je zatrudnela ona je izgubila posao koji je tada imala.
Kurir.rs/Novosti