Iako štednja za starost u Srbiji još nije nešto naročito popularna, svake godine se sve više ljudi odlučuje da tokom radnog veka investira nešto novca kako bi, kada se penzionišu, uvećali sumu svojih mesečnih primanja.
Tako na dodatnu, privatnu penziju u ovom trenutku računa 211.888 građana koji uplaćuju dobrovoljno penzijsko osiguranje u nekom od sedam dobrovoljnih penzijskih fondova u našoj zemlji. Prema podacima Narodne banke Srbije, to je 9,5 odsto od ukupnog broja zaposlenih u Srbiji.
Inače, broj članova privatnih penzionih fondova je od kraja prošle godine povećan za 1.200, dok je za osam godina veći za 23.900 njih.
Prosečan iznos akumuliranih sredstava na računima onih koji su do sada najmanje jednom uplatili doprinos za privatnu penziju iznosi 257.700 dinara, što je oko 2.200 evra.
Da li se isplati uplaćivati po 3.000 dinara mesečno 25 godina zarad penzije od 20.000 dinara?
Izveštaj NBS o dobrovoljnim penzijskim fondovima u Srbiji za prvo tromesečje ove godine pokazuje i da su muškarci skloniji ovakvom vidu štednje za starost - 56,3 odsto korisnika ovih fondova su muškarci.
Takođe, prosečna starost korisnika dobrovoljnih penzijskih fondova na kraju prvog tromesečja 2022. iznosi oko 47 godina, a najviše je korisnika starosti od 40 do 60 godina, oko 62 odsto. Svaki treći korisnik je stariji od 53 godine, dok 17,4 odsto njih ima više od 58 godina.
Maloletni penzioneri
Izveštaj NBS otkriva da među čanovima ima i dece, odnosno da verovatno roditilji ili srodnici uplaćuju novac u dobrovoljan penzijski fond kao vid štednje za svoje potomke. Tako 240 mališana do devet godina starosti na računu za privatnu penziju u proseku ima po 42.167 dinara, dok 516 dece uzrasta od 10 do 19 godina u šteku za penziju već imaju po 28.566 dinara.
Iz NBS navode da je u prvom tromesečju u dobrovoljne penzijske fondove ukupno uplaćeno 932,85 miliona dinara, od čega su 45 odsto individualne uplate, 32,5 odsto su uplate poslodavaca koji kao obveznici uplate svojim zaposlenima uplaćuju doprinose u penzijski fond, dok se 22,5 odsto odnosi na uplate preko penzijskih planova.
- Iako se najveći broj uplata vrši preko poslodavaca koji uplaćuju sredstva u fond za svoje zaposlene, čime pokazuju visok stepen odgovornosti, primetan je i rast individualnih uplata doprinosa. U tom smislu postoji veliki potencijal za dalji rast broja članova penzijskih fondova, i preko pojedinaca koji sve više prepoznaju značaj štednje za starost, i preko kompanija, naročito imajući u vidu da tek svaki deseti zaposleni ima otvoren račun u dobrovoljnom penzijskom fondu - navedeno je u izveštaju centralne banke.
Bez poreza
Napominju i da zaposleni i poslodavci na ovaj način mogu ostvariti uštede, s obzirom na to da se uplata penzijskog doprinosa u dobrovoljne penzijske fondove iz sredstava poslodavca oslobađa plaćanja poreza na dohodak građana i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje do iznosa od 6.541 dinar po zaposlenom mesečno, kao i da se uplate u istom iznosu koje poslodavac vrši putem administrativne zabrane, obustavom i plaćanjem iz zarade zaposlenog oslobađaju plaćanja poreza.
- Navedene olakšice predstavljaju dodatni vid stimulacije za zaposlene i poslodavce da jedan deo izdvajanja za zarade usmere ka štednji u dobrovoljnim penzijskim fondovima - navedeno je u izveštaju NBS.
Kurir.rs