Nikolina Milić je, kao i velika većina igrača iz Evrope, debitovala u ženskoj NBA ligi sa skromnom minutažom.
Međutim, za razliku od većine, vrlo brzo je svojim kvalitetima zadobila veće poverenje trenera i sada je jedan od nosilaca igre Minesote Links. A uspeh tim veći jer klub iz Mineapolisa sa klupe predvodi iskusni trener Šeril Riv, koja je čak tri puta u poslednjih deset godina proglašavana za trenera godine u WNBA.
Da li je igranje u WNBA bilo jedan od snova?
-Kada sam počela da se bavim košarkom sanjala sam da jednog dana igram ovaj sport na najvišem mogućem nivou. Nakon par uspešnih sezona u Evroligi počela sam da razmišljam o tome da se oprobam i u WNBA ligi. Sada sam tu i mogu da kažem da sam ostvarila ciljeve koje sam sebi postavila još kao mala devojcica kada je sve i počelo.
U kojoj meri si zadovoljna statusom i minutažom u Minesoti?
-Za nekoga ko dolazi iz Evrope u WNBA potrebno je malo više dokazivanja kako biste zaradili minutažu. Treneri i skauti mnogo više prate igračice koje su ovde na koledžima i tako više znaju o njima nego što je to slučaj sa Evropljanima. Više veruju domaćim igračima nego strancima. Na početku sam igrala po par minuta i morala sam maksimalno da iskoristim svaki minut proveden na terenu. Sada kada sam dokazala svoj kvalitet i trener je počela da mi veruje. Iz utakmice u utakmicu dobijam sve veću minutažu. Prethodnu utakmicu sam počela u prvoj petorci i zadovoljna sam kako stvari sada stoje.
Deluje da si se brzo navikla na američka košarkaška pravila. Šta ti je bilo najteže na početku?
-Što se tiče pravila iskreno, i dalje se malo prilagođavam. Dosta stvari je drugačije ovde nego u evropskoj košarci. Najviše me je iznenadilo to što ovde sudije ne dozvoljavaju mnogo kontakta. Ja sam mislila da će biti baš obrnuto. Tako sam na početku zarađivala mnogo faulova dok se nisam privikla. Postoji dosta pravila za koja nisam čak ni znala.
Sarađuješ sa iskusnim trenerom Šeril Riv koja je čak tri puta proglašena i za trenera godine u WNBA. Kakva su ti iskustva?
-Šeril jeste jedna od boljih i poznatijih trenera u WNBA. Godima je već na čelu stručnog štaba i ispisala je istoriju sa klubom. Drago mi je da imam priliku da sarađujem sa njom i da unapređujem svoju igru.
Šta možeš da nam kažeš o Mineapolisu i životu u njemu?
-Mineapolis je veliki grad. Nisam jos uspela da istražim sve. Mogu da kažem i da me vreme nije baš poslužilo najbolje. Uglavnom je bilo kišovito i hladno, verovali ili ne, sve do par dana u nazad. Minesota je inače poznata po tome što ima veliki broj jezera i vodopada pa se to i nalazi na mojoj listi dok sam ovde.
Možeš li da uporediš atmosferu na utakmicama u Sjedinjenim Američkim Državama u odnosu na Evropu?
-Navijači su sjajni. Mogu da kažem da su utakmice ovde posećenije. Oni veliku pažnju posvecuju marketingu i sve je mnogo više medijski propraćeno pa je samim tim košarka i popularnija i tribine su manje više popunjene na svim utakmicama. Imaju fenomenalne uslove i prelepe dvorane. Svaka utakmica je ujedno i jedan veliki šou za gledaoce.
Po povratku u Evropu seliš se u Francusku. Šta je presudilo da prihvatiš ponudu ekipe Flam Karolo?
-Što se tiče naredne sezone u Francuskoj presudio je kvalitet francuske lige i uslovi i ambicije kluba. Francuska liga je najjača evropska liga i htela sam da nastavim da igram na visokom nivou. Ekipa Karola je godinama među boljim ekipama u ligi i mislim da je dobro mesto za nastavak moje karijere.
Kako provodiš slobodno vreme?
-Slobodnog vremena nemam mnogo. Igramo skoro svaki drugi dan i dosta vremena provodimo u putu. Ali inače volim da provodim slobodno vreme napolju, u prirodi ili jednostavno da sedim u nekoj bašti kafića ili restorana, i da čitam knjigu i upijam sunčevu energiju kada je lepo vreme. Volim da odem da gledam utakmice nekih drugih sportova. Na primer, nedavno sam bila prvi put na utakmici bejzbola i bilo mi je zanimljivo. Imam želju da odem i na utakmicu američkog fudbala i hokeja.
Dejan Ignjatović / Kurir sport