Centristička lista Emanuela Makrona osvojila je najviše glasova, ali ipak nedovoljno za apsolutnu većinu u Donjem domu francuskog Parlamenta. Za njih su prvi rezultati demokratski šok. Kako pokazuju izlazne ankete, i levica i desnica napravile su proboj u Parlament.
Prema preliminarnim rezultatima, Makronov centristički savez imaće između 200 i 260 mesta u Parlamentu, ali za apsolutnu većinu u Donjem domu potrebno je 289.
Ovaj rezultat je veliki udarac za Makrona, čiji tabor trenutno ima apsolutnu većinu u donjem domu parlamenta. Parlamentarni izbori koji se obično održavaju ubrzo nakon predsedničkih, doživljavaju se kao potvrda izabranog predsednika, tako da ista politička snaga često pobeđuje sa apsolutnom većinom.
S druge strane, novi levičarski savez na čelu sa Žan-Likom Melanšonom postigao je ogroman uspeh, dajući mu veći uticaj kao najmoćnijoj opozicionoj grupi. Prema projekcijama, desničarska ekstremistička partija Marin Le Pen mogla bi da ima 60 do 100 poslanika u Narodnoj skupštini. Prvi put bi formirala sopstvenu poslaničku grupu, što bi zauzvrat značilo više finansijske podrške i više vremena za govore. Nakon prvih rezultata, iz Makronove centrističke koalicije nisu krili razočaranje, iako su na vrhu.
Kakva je Makronova sudbina i hoće li i kako ovi rezultati uticati na dešavanja u Srbiji, prognozirali su Nikola Perišić iz Centra za društvena istraživanja i dr Stanislav Sretenović sa Instituta za savremenu istoriju.
- Negde se uvek govori o tome da kada se poklapaju predsednički i parlamentarni izbori da onaj po pobedi na predsedničkim obezbeđuje pobedu svoje stranke i na parlamentarnim. Ako imamo u vidu da postoji nezadovoljstvo time kako Makron vlada, sa te strane možemo reći da nisu neočekivani rezultati - rekao je Perišić.
Dr Sretenović ističe da su pobednici ovih izbora apstinenti jer je njihovo neizlaženje na izbore napravilo ovakav sastav francuskog parlamenta.
- Ja imam utisak da je francusko društvo pokazalo jednu zrelost i jedan kapacitet da veoma dobro pokaže kako se kontroliše jedan predsednik koji je u jednom trenutku imao većinu u parlamentu. Francuski birači imaju jednu tradiciju i političku kulturu koja omogućava da taj njen tradicionalan demokratski sistem funkcioniše. Ono što je zabrinjavajuće ovde je što su ustvari pobednici ovih izbora bili apstinenti, to su oni ljudi koji nisu izašli na izbore. Oni su zapravo odredili ove izbore, njihovo neizlaženje na izbore je napravilo ovakav sastav francuskog parlamenta. Očigledno su mnogi umorni od čestih izbora i rešenja koja u svom skadodnevnom životu ne vide brzo i lako, umorni su od obećanja, a ne zaboravimo kolika je obećanja davao Makron na početku svog prvog mandata koje nije ispunio - rekao je Sretenović.
Kurir.rs/M.L.
Bonus video: