Zašto je bršljan broj 1 za kašalj?
Profesorku Draganu Pavlović, specijalistu kontrole i primene lekovitih biljaka sa Medicinskog fakulteta Univerziteta u Nišu, pitali smo zašto se u preparatima za kašalj, kako za decu tako i za odrasle, najčešće srećemo sa bršljanom.
Zimzelenu, višegodišnju puzavicu lepih listova već i deca lako prepoznaju. Široko je rasprostranjena po šumama, baštama i parkovima, uspinje se uz drveće i zidove i krasi senovite uglove. Bršljan su koristili još antički lekari, pominju ga Dioskorid i Hipokrat, a kasnije i većina istorijskih medicinskih spisa Evrope i Azije. Međutim, u starim vekovima se mnogo više govorilo o njegovim magijskim moćima nego o primeni u lečenju. U starom Egiptu je bršljan bio posvećen bogu plodnosti i besmrtnosti Ozirisu, a u staroj Grčkoj je Dionis često prikazivan sa vencem od bršljana na glavi. Bršljan se još uvek smatra simbolom večnosti, čvrste veze i vernosti, ali je sada njegova lekovitost naučno potvrđena1. Interesantno je da je bršljan i jedan od najsnažnijih prirodnih prečišćivača vazduha pošto uklanja veliki broj toksičnih supstanci i povećava koncentraciju kiseonika u atmosferi2.
Od 16 vrsta roda Helix koliko je prepoznato u svetu, u našoj zemlji raste samo jedna – upravo lekoviti bršljan Hedera helix. On sadrži veliki broj dragocenih sastojaka iz više različitih klasa biljnih jedinjenja, ali su za delovanje najvažniji saponini. Saponini su dobili naziv po reči sapo što znači sapun pošto su biljke koje ih sadrže vekovima korišćene za pranje (npr. sapunjača). Saponine sadrži i neka uobičajena hrana: pasulj, spanać, sočivo, soja i ovas. Saponini bršljana su nešto slabije rastvorljivi u vodi od ostalih saponina i voda pospešuje njihovo razlaganje, pa se za njihovu ekstrakciju koristi smeša vode i etanola. Etanol je vrsta alkohola koja se nalazi u alkoholnim pićima, ali se u mnogim industrijama, pa i farmaceutskoj, koristi kao rastvarač i sredstvo za ekstrakciju (izdavajanje aktivnih sastojaka iz biljaka). Ovo je bilo poznato i vidarima iz prošlosti koji su bršljan najčešće potapali u vino. Evropska agencija za lekove tečne i čvrste proizvode sa vodeno-etanolnim ekstraktima suvog lista bršljana preporučuje kod produktivnog kašlja3.
Bršljan se ne pominje toliko često u receptima narodne medicine (kod nas u delima Vase Pelagića i Jovana Tucakova tek sa ponekom napomenom) kao neke druge biljne vrste. Ipak već čitavu deceniju je upravo list bršljana biljna supstanca broj jedan po zastupljenosti u biljnim preparatima kako u EU tako i u Srbiji4. Ovo ne treba da čudi ako znamo da je najveći broj registrovanih biljnih proizvoda namenjen za upotrebu kod različitih respiratornih poremećaja, gde se najčešće tretira kašalj. Naime, pored toga što pospešuje lučenje veće količine sekreta manje gustine čime olakšava iskašljavanje, bršljan deluje spazmolitički, antiinflamatorno pa čak i antimikrobno3. Trenutno su u toku ispitivanja uticaja nekoliko kombinovanih sirupa koji sadrže ekstrakt lista bršljana na antivirusni imuni odgovor COVID pacijenata5. Ipak, za sada je efikasnost proizvoda sa bršljanom najbolje potvrđena kada je u pitanju olakšavanje iskašljavanja i smanjenje učestalosti i intenziteta kašlja. Proizvodi na bazi lista bršljana su bezbedni za upotrebu kod akutnih respiratornih infekcija i bronhitisa6. Ekstrakti bršljana se nalaze i u biljnim dodacima ishrani koji, ukoliko su dobro formulisani i od pouzdanog proizvođača, mogu biti velika pomoć upravo kod kašlja.
Primena proizvoda sa suvim ekstraktom bršljana je izuzetno interesantna, pa čak i u osetljivim populacijama kod kojih se uvek savetuje oprezna primena svih lekova pa i biljnih lekovitih proizvoda. Smatra se da u suvom ekstraktu više ne postoji alkohol koji bi trebalo izbegavati u proizvodima namenjenim deci, trudnicama i dojiljama. U cilju potvrde bezbednosti nastavlja se sa brojnim ispitivanjima primene ovih preparata u osetljivim populacijama. Rezultat nedavne studije sprovedene u Evropi, koja je pratila 245 trudnica, ukazuje da se sirup sa ekstraktom lista bršljana može bezbedno kratkoročno koristiti tokom trudnoće7.
Na finalni efekat biljnog proizvoda utiču ne samo odabir biljne vrste/dela biljke koji se koristi, način sakupljanja/odgajanja i vreme branja i sušenja, već i postupak prerade i ekstrakcije, način izrade i kontrole gotovog proizvoda. Upravo zato je najbezbednije i najbolje koristiti gotove farmaceutske proizvode proverenog kvaliteta.
U skladu sa preporučenim standardima za proizvodnju preparata za oralnu primenu kreiran je i nov Herbiko natural bršljan sa medom, koji pored suvog vodeno-etanolnog ekstrakta lista bršljana sadrži i med. Med je, kako u tradicionalnoj tako i u zvaničnoj medicini, zauzeo svoje mesto u tretmanu kašlja kod dece i odraslih. Bršljan i med će svojim zajedničkim delovanjem pomoći kod suvog i produktivnog kašlja.
Iza jednostavne bočice sirupa sa bršljanom stoje ozbiljna istraživanja efikasnosti i bezbednosti primene.
1. Mayer J.G. (2010) Ivy (Hedera helix). Cultural and historical portrait of a medicinal plant. Zeitschrift für Phytotherapie 31 (5): 271-274.
2. Kulkarni K., Zambare M. (2018) The Impact Study of Houseplants in Purification of Environment Using Wireless Sensor Network. Wireless Sensor Network 10: 59-69.
3. Committee on Herbal Medicinal Products (HMPC). Assessment report on Hedera helix L., folium EMA/HMPC/325715/2017.
4. Inspections, Human Medicines, Pharmacovigilance and Committees Division. Uptake of the traditional use registration scheme and implementation of the provisions of Directive 2004/24/EC in EU Member States. EMA/HMPC/322570/2011 Rev. 7, 2017.
6. Sierocinski E. et al. (2021) Ivy leaf (Hedera helix) for acute upper respiratory tract infections: an updated systematic review. Eur J Clin Pharmacol 77: 1113–1122
7. Alkattan A. et al. (2021) Safety of English ivy (Hedera helix) leaf extract during pregnancy: retrospective cohort study. DARU Journal of Pharmaceutical Sciences 29: 493–499.
Promo tekst