Na današnji dan 1972. godine tragično je preminuo jedan od najtalentovanijih fudbalera Crvene zvezde Vladimir Durković.
Samo najstariji navijači Crvene zvezde sećaju se Vladimira Durkovića, a slobodno se može reći da je u pitanju jedna od najvećih legendi najtrofejnijeg srpskog kluba.
Legendi koju se, nažalost, mnogi sete skoro svakog 22. juna kada je Durković tragično izgubio život.
I to od strane pijanog švajcarskog policajca koji je napao Durkovića i upucao ga ispred jednog noćnog kluba u Sionu.
Tragedija se dogodila posle prijateljskog meča u kom je Durković pri kraju karijere, u 34. godini, nastupao za Sion protiv Bastije. Nakon što je ničim izazvano upucan u stomak, završio je u bolnici na hirurškoj intervenciji, ali, nažalost, nije uspeo da se izvuče!
Švajcarski mediji su tada pisali da je policajac u civilu "želeo da uzme stvari u svioje ruke", uvredio je Durkovića i još jednog igrača Siona koji je bio s njim, a koji su želeli da uđu u automobil, te je izvukao pištolj i upucao sjajnog desnog beka.
Durković je prevezen u bolnicu, ali je umro dva-tri sata kasnije. Ta vest je obišla celu planetu, a policajac je kasnije izjavio da nije znao ko je u pitanju i da je od Durkovića mislio da je Italijan. Na kraju, dobio je samo sedam godina robije, a Švajcarci su pisali da je to zbog toga što je bio sin nekog uticajnog brigadira.
Durković je u Zvezdu stigao 1955. godine iz kruševačkog Napretka. Osvojio je pet titula prvaka Jugoslavije, tri Kupa i Mitropa kup 1958. godine, a nastupao je ukupno na 405 mečeva za crveno-bele u svim takmičenjima.
Igrao je na poziciji desnog beka i na SP u Čileu 1962. godine proglašen je, od strane brojnih novinara, za najboljeg igrača sveta na toj poziciji. Dve godine ranije, na EP 1960. godine, Durković se našao u idealnom timu takmičenja.
Za reprezentaciju je ukupno odigrao 50 mečeva i osvojio je zlatnu medalju na Olimpijskim igrama 1960. godine, a iz Zvezde je otišao u Borusiju iz Menhengladbaha gde je ostao samo jednu sezonu.
Potom 1967. prelazi u Sent Etjen i za četiri godine osvojio je tri titule prvaka Francuske i dva Kupa, a odigrao je 116 mečeva za ovaj tim. Karijeru je želeo da završio u timu gde neće biti previše opterećen rezultatima. Izabrao je Sion, što se na kraju ispostavilo kao tragično.
(Kurir sport)