Vinston Čerčil "nije heroj" i njegova statua na Parlamentskom trgu treba da bude zakopana do pojasa kako bi je gledaoci mogli da "gledaju odozgo", senzacionalno je tvrdio južnoafrički umetnik.
Vilijam Kentridž, koji ove godine ima retrospektivu na Kraljevskoj akademiji, rekao je da se Britanija bori da se izbori sa svojom istorijom imperijalizma i tvrdi da bi statue spornih istorijskih ličnosti trebalo da budu preoblikovane.
Sugerišući da je kutija postavljena oko Čerčilove statue u Vestminsteru tokom protesta BLM-a pre ublažila nego uklonila tenzije, on je rekao: „Ta palisada je govorila, za Britance, Čerčil je najveći Britanac koji je ikada živeo. Ali za milione Indijanaca koji su gladovali jer je svo žito uzeto za britanske snage tokom rata, on nije heroj.
Roditelji Vilijama Kentridža bili su advokati koji su pomagali žrtvama aparthejda u Južnoj Africi. Rođen je u Johanesburgu 1955. godine.
Najpoznatiji je po seriji od jedanaest animiranih filmova, 'Crteži za projekciju', od kojih je prvi snimljen 1989. godine.
Zasnovane su na anegdotama iz njegovog života i političkim događajima koji su doveli do kraja aparthejda.
Devet njegovih grafika i crteža nalazi se u Tejt modernu u Londonu.
„Postavljanje te drvene ograde oko njega bilo je sjajno. Pisalo je: on je tamo negde. Ne možete ga videti, ali znamo za njegovo prisustvo. I postavlja ga kao znak pitanja, kada je statua najživlja.
„Uklanjanje statue ne uklanja pitanje. Ostavljanje ne rešava pitanje. Ali ta palisada dozvoljava prostor između.'
Govoreći za Art Nevspaper, on je dodao: „Mislim da bi [Velika Britanija] mogla samo da skine neke od ovih spomenika sa postolja i iskopa rupu u zemlji, a zatim ih zakopa do pojasa. Dakle, možete ih videti, ali gledate na njih odozgo.'
On je rekao da je Pokret „Životi crnaca važni“ ostavio „mnoga posla“ za mnoge na Zapadu, praveći poređenje sa borbom protiv aparthejda u Južnoj Africi, koja je decenijama bila „centralno pitanje“.
Umetnik je dodao da je Južna Afrika 'ispred Velike Britanije' jer iako bivša nacija aparthejda ima 'ucrnjenu prošlost', oni su o tome 'izgradili konsenzus'.
Nasuprot tome, UK bi se, rekao je on, zapitala: „Kako da se nosimo sa svojom uništenom prošlošću?“ umesto da je brani i kaže da to nije ništa drugo do herojska istorija.'
Postojale su debate o tome da li statue istorijskih ličnosti koje su bile uključene u trgovinu robljem tokom ere Britanske imperije treba skinuti ili ostati da stoje.
Tokom protesta Black Lives Matter 2020. demonstranti su oborili statuu trgovca robljem Edvarda Kolstona, koji je umro 1721. godine, i bačen u luku Bristol.
Četiri osobe optužene za uklanjanje statue kasnije su osuđene na sudu za krivično delo.
Vlada kaže da bi javne statue kontroverznih istorijskih ličnosti trebalo da stoje, ali da treba objasniti njihovu istoriju.
Kurir.rs/Daily Mail