Analiza krvne slike podrazumeva ispitivanja koja su usmerena na analizu ćelijskih elemenata krvi kao i proveru biohemijskog sastava krvi na osnovu čega se može uvideti kakvo je stanje u ogranizmu i da li postoje smetnje u radu organa.
Ovaj test može ukazati da li postoji neki upalni proces, bolest, anemija, infekcija, stanje neuhranjenosti ili izloženosti otrovima.
Kompletna krvna slika uključuje broj eritrocita, leukocita i trombocita, eritrocitne konstante (MCV, MCH, MCHC, RDW), trombocitne konstante (MPV, PDW), diferencijalnu krvnu sliku (podvrste leukocita: neutrofili, eozinofili, bazofili, monociti, limfociti), hemoglobin i hematokrit.
Svakako, ako postoji neka bojazan, najbolje je posetiti lekara i sve proveriti sa stručnjacima.
Evo kako da tumačite skraćenice na nalazu.
RBC - eritrociti (crvena krvna zrnca) prenose kiseonik iz pluća do ostalih delova tela;
WBC - leukociti (bela krvna zrnca) služe za obranu organizma od bakterija, virusa i gljivica;
PLT - trombociti (krvne pločice) učestvuju u stvaranju ugrušaka i zaustavljanja krvarenja;
Hb - koncentracija hemoglobina;
Hct - udeo krvnih stanica ili hematokrit u ukupnom volumenu krvi;
MCV - srednji volumen eritrocita;
MCHC - srednja koncentracija hemoglobina u eritrocitima;
RDW - širina distribucije eritrocita,sortiranje eritrocita po veličini;
MTV - prosečni srednji volumen trombocita.
Eritrociti
Eritrociti ili crvena krvna zrnca su krvne ćelije koje sadrže hemoglobin i učestvuju u prenosu kiseonika vezanog za hemoglobin iz pluća do drugih tkiva.
Normalne vrednosti - 3,86 x 1012/ l do 5,08 x 1012/l za ženu i od 4,34 x 1012/l do 5,72 x 1012/l za muškarce.
Snižene vrednosti su najčešće znak anemije ili gubitka krvi usled krvarenja. Povišene vrednosti mogu biti uzrokovane stanjima hemokoncentracije organizma, kod policitemija, ali i kod zdravih ljudi.
Leukociti
Leukociti ili bela krvna zrnca, stvaraju se ukoštanoj sržii štite organizam od infekcija. Učestvuju u imunom odgovoru. Postoji pet različitih vrsta belih krvnih zrnaca i sve one su deo odbrane organizma protiv najezde infektivnih i drugih štetnih materija.
Normalne vrednosti - 3.9 - 10x109/l
Povećan broj leukocita u organizmu znači neku bakterijsku infekciju. Smanjen broj leukocita označava virusno oboljenje, kod primene nekih lekova, hemoterapije, leukocitoza, u stresnim situacijama.
Hemoglobin
Hemoglobin predstavlja sastojak crvenih krvnih zrnaca. On prenosi kiseonik iz pluća u tkiva i ugljen dioksid iz tkiva nazad u pluća. Svakim udahom krv u plućima dobija kiseonik i zahvaljujući upravo hemoglobinu distribuiše ga do svih tkiva i organa.
Normalna koncentracija - 110-180 g/I
Snižena koncentracija ukazuje na anemiju. Povećana koncentracija je u stanjima hemokoncentracije organizma i kod policitemija.
Hematokrit
Hematokrit predstavlja volumen eritrocita u jedinici pune krvi.
Normalne vrednosti - za žene 0.356 - 0.470 L/l i kod muškaraca 0.41 - 0.53 L/l
Povećane vrednosti hematokrita se viđaju kod dehidratacije i šoka. Hematokrit je smanjen u trudnoći, a smanjuje se i sa godinama života. Takođe je smanjen kod anemija, leukemija, povećane funkcije štitaste žlezde(hipertireoze), ciroze jetre, opekotina i infekcija.
Trombociti
Trombociti su ćelije koje učestvuju u koagulaciji (zgrušavanju) krvi.
Normalne vrednosti - 140-450 x 109/l
Višak trombocita izaziva pojačano zgrušavanje krvi i može da dovede do stvaranja krvnog ugruška u kardiovaskularnom sistemu. Manjak trombocita (trombocitopenija) izaziva sklonost krvarenju, trombociti su sniženi kod hemioterapija, malignih oboljenja, hepatitisa i slično.
Eritrocitne konstante
Eritrocitne konstante se izračunavaju iz broja eritrocita, koncentracije hemoglobina i hematokrita i daju informaciju o kvalitetu eritrocita.
MCV (mean cell volume) - veličina eritrocita - normalne vrednosti su od 81 - 99 fl;
MCH (mean cell hemoglobin) - prosečna količina hemoglobina u eritrocitu - normalne vrendosti su od 29-32.9 pg;
MCHC (mean cell hemoglobin concentration) - prosečna koncentracija hemoglobina u eritrocitu - normalne vrednosti su od 310 - 350 g/l;
RDW (red cell distribution width) - raspodela eritrocita po volumenu - normalne vrednosti su od 11,5-16,5 %
Glukoza - normalne vrednosti od 3,5-6,1 mmol/l
Povišene vrednosti se javljaju kod dijabetičara, a snižene kod hipoglikemije različitih uzroka.
Stanje bubrega
Urea - normalne vrednosti od 1,7-8,3 mmol/l
Kreatinin - normalne vrednosti za muškarce od 62-106; a za žene od 44-80 umol/l
Povišene vrednosti se javljaju kod bubrežnih oboljenja. Povećana urea, a normalan kreatinin može da bude i rezultat ishrane bogate proteinima. Povišene vrednosti kreatinina mogu biti i posledica veće fizičke aktivnosti ili uzimanja steroida. Smanjene vrednosti se javljaju kod trudnica i žena uopšte.
Masnoće u krvi
Holesterol - Preporučen < 5,2;="" Visok="" /> 6,2 mmol/l
HDL holesterol (dobar) - Preporučen > 1,54; Nizak < 1,0="" />
Dijagnostički značaj imaju snižene vrednosti HDL holesterola. U tom slučaju postoji povećan rizik nastanka kardiovaskularnih oboljenja. Što su veće vrednosti HDL holesterola, to je bolje, jer ovaj holesterol "čisti" krvne sudove.
LDL holesterol (loš) - Preporučen < 2,6;="" Visok="" /> 4,1 mmol/l
Povišene vrednosti obično su povezane sa nepravilnom ishranom i stresom. Tada se povećava rizik nastanka kardiovaskularnih bolesti, pre svih ateroskleroze.
Trigliceridi- Preporučen < 1,7;="" Visok="" /> 2,3 mmol/l
Povišene vrednosti najčešće su znak nepoštovanja pravila da se ne uzima hrana 12 sati pre vađenja krvi. Snižene vrednosti nemaju dijagnostički značaj.
Stanje jetre
ALT - normalna vrednost od 8-41 IJ/I
Povišene vrednosti ukazuju na akutno oštećenje jetre, najčešće izazvano terapijom antibioticima, unosom gaziranih pića i slično.
AST - normalna vrednost od 7-38 IJ/I
Povišene vrednosti ukazuju na značajno oštećenje jetre ili neka druga oboljenja (na primer neka mišićna oboljenja);
Gama GT - normalna vrednost za muškarce od 8-40; a za žene od 5-35IJ/I Povišene vrednosti se najčešće javljaju kod alkoholičara i znak suoštećenja jetre.
Gvožđe - normalno za muškarce od 10,6-28,3; za žene 6,6-26,0 umol/l
Zajedno sa hemoglobinom, eritrocitima i parametrima koji određuju morfologiju eritrocita (MCV, MCH i MCHC) pruža uvid u stanje koštane srži. Određivanje samo gvožđa nema nikakvog značaja za postavljanje dijagnoze anemije.
Naravno, uvek je najbolje posetiti lekara i sve proveriti sa stručnjacima.
(Kurir.rs/Srbija Danas)
Bonus video: