Rat između Rusije i Ukrajine obeležila je od samog početka masovna upotreba taktičkih balističkih raketa. Ruska vojska u napadu na ukrajinske ciljeve koristi balističke rakete tipa Iskander M, dok Ukrajinci u napadu na civilne u Donbasu masovno koriste staru sovjetsku taktičku balističku raketu Točka-U.
Iako je ruska strana često tvrdila da su skoro sve balističke rakete Točka-U uništene, izgleda da to nije bio slučaj s obzirom na snimak koji je sa istoka Ukrajine, gde se vidi raketna baterija sa taktičkim balističkim raketama Točka U i trenutak lansiranja.
Interesantno je da zbog velikog broja naleta ruskih jurišnih aviona Su-25 ova raketna baterija je dobila i PVO zaštitu. U pitanju je američki portabl prenosni PVO sistem FIm-92 Stinger.
Od 24. febrauara 2022. Ukrajinci su balističku raketu Točka U masovno koristili. Najzapaženiji napad dogodio se 1. marta kada je ovom raketom napadnut aerodrom Tangarog u Rostvoskoj oblasti. Dvadeset i tri dana kasnije sa ovom raketom napadnuta je prva luka koju su Rusi zauzeli u Ukrajini. Na luku Berdjansk lansirana je ova raketa koja je pala pored transportnog broda punog municije što je izazvalo ekploziju i potonuće desantnog broda.
Sa ovom raketom više puta napadnut je širi reo grada Donjecka, kada je stradao veliki broj civila koji su se zatekli na ulici.
Takođe, Ukrajina je Rusiju optuživala isto da je koristila ovu taktičku balističku raketu na Kramatorsk 8. aprila 2022 kada ova raketa pala na železničku stanicu. U napadu je poginulo 30 ljudi, a više od 100 je ranjeno.
Balistička raketa OTR-21 Točka (NATO SS-21 Scarb)
SS-21 Scarab. je balistička raketa kratkog dometa, projektovana da zameni seriju raketa Luna M. Točka-U je sovjetska taktička balistička raketa. Njeno NATO ime je SS-21 Scarab.
Raketa je razvijena početkom 1970-ih i u upotrebi je od 1976.
Ova balistička raketa ima povećanu brzinu i domet. Raket nosi bojevu glavu jaline 482 kilograma od čega 120 kilograma otpada na eksploziv.
Maksimalni domet je 120 kilometara. Dužina raketa je 6.400 mm, a prečnik tela 650 mm. Raketa za upravljanje korist inercijalni navigacioni sistem.
Masa prilikom lansiranja je 2.010 kilograma.
Balističku raketu pokreće jednostepeni raketni motor na čvrsto gorivo 96kN, maksimalna brzina koju može da dostigne je 5,3 maha
Serijska proizvodnja ovih raketa završena je 1993. Pretpostavlja se da je ukupno proizvedeno 1.200 ovih raketa.
Raketa je razvijena početkom 1970-ih i u upotrebi je od 1976. Dokumentovao je učešće u nekoliko vojnih sukoba: Jemenski građanski rat, Prvi i Drugi čečenski rat, građanski rat u Siriji, rat u Donbasu, građanski rat u Jemenu od 2014, sukob u Nagornom Karabahu 2020., a sad i u ruskoj invaziji Ukrajine 2022.
Kurir.rs/A.Mlakar
Bonus video: