Dok velika većina Evropljana podržava sankcije Rusiji zbog invazije na Ukrajinu, manje od polovine podržava sankcije ako direktno dovedu do rasta cena, što sadašnje iskustvo sugeriše da jesu.
Istraživanje Evrobarometra je otkrilo da ako sankcije Rusiji povećaju cenu hrane i energije, samo 40 odsto Evropljana bi ih podržalo, a 60 odsto je reklo da nisu spremni da se nose sa mogućim posledicama sankcija.
Neke zemlje više prihvataju moguće posledice ruskih sankcija, kao što je Finska, gde je samo 30 odsto reklo da nisu spremni da podrže sankcije ako zbog toga cene porastu, prenosi emiter Ile.
„Prema istraživanju, većina Finaca je i dalje bila spremna da podrži sankcije čak i ako bi povećale cenu energije i hrane, ali to više nije slučaj u Evropi“, rekao je Markus Lahtinen, generalni direktor Pelervo ekonomskog istraživanja.
Lahtinen je naveo da nuspojave sankcija mogu narušiti poverenje u njih među evropskim zemljama i da mnoge još nisu osetile efekte pošto je nekoliko država Evropske unije donelo politike za smanjenje cena benzina i druge robe.
U Španiji je vlada smanjila cenu benzina za 20 evrocenti u martu kako bi nadoknadila troškove energije, ali se očekuje da će ta politika trajati samo do kraja juna.
Rastuće cene benzina od tada su smanjene na 75 odsto popusta od 20 centi po litru, a premijer Pedro Sančez je ranije ovog meseca najavio da će popust biti produžen najmanje do septembra, jer se očekuje da će cene porasti na čak tri evra po litara.
Druge zemlje, poput Mađarske, istupile su protiv nekih sankcija zbog projektovanih troškova za njihove ekonomije. Prošlog meseca Evropska unija je objavila da će Mađarskoj dati izuzeće od sankcija jer se ta zemlja u velikoj meri oslanja na uvoz energenata iz Rusije.
Širom Evrope cene goriva, energije i hrane rastu. Iako je rastuća inflacija dugoročno pitanje uzrokovano lošim upravljanjem vlade i posledicama karantina koje je nametnula vlada, ruski rat u Ukrajini svakako takođe ima uticaja.
Kurir.rs/Breitbart