HAOS NA ULICAMA AMERIKE! SVE JE POČELO PRE 50 GODINA I PRAVA NA ABORTUS: Šta je tačno slučaj Rou protiv Vejda?
Američki Vrhovni sud priznao je žensko pravo na abortus odlukom iz 1973. u slučaju Rou protiv Vejda.
Kako je došlo do tog slučaja?
Žena koja se predstavljala pseudonimom Džejn Rou uložila je žalbu na zakone države Teksas kojima je bio zabranjen abortus, osim u slučaju kada je život majke ugrožen. Tužbu je podnela na ime lokalnog okružnog tužioca Henrija Vejda, podseća Glas Amerike.
Šta je želela Rou?
Džejn Rou je zahtevala od Vrhovnog suda da preispita zakone Teksasa, za koji je tvrdila da je neustavan. Tražila je da se uspostavi pravo žene da okonča trudnoću u svakom trenutku, iz svakog razloga, bez ograničenja koja nameću pojedinačne države.
Da li se sud saglasio sa Rou?
Ne sasvim. U odluci sa 7 glasova "za" i 2 "protiv", sud je uspostavio nekoliko nivoa u odnosu na slobode i ograničenja abortusa na osnovu stadijuma trudnoće. Tokom prvog tromesečja, sud je zaključio da je odluka o okončanju trudnoće na ženama i njihovim lekarima. U drugom tromesečju, država će morati da uvede regulaciju procedure samog aborutsa "na načine koji se odnose na zdravlje majke". Kada trudnoća dostigne tačku da fetus može da opstane van materice, sud je odlučio da država može da "reguliše, pa i zabrani" abortus, osim u slučajevima gde je on neophodan "radi očuvanja života ili zdravlja žene."
Šta je pravna osnova za presudu?
Sud se pozvao na "pravo na privatnost" iz Četrnaestog amandmana američkog Ustava, konkretno deo u kome se navodi da nijedna država neće "nijednom pojedincu moći da uskrati pravo na život, slobodu ili imovinu, bez odgovarajućeg pravnog procesa."
Ko je bila Džejn Rou?
Norma Mekorvi je bila stanovnica Teksasa koja je zatrudnela 1969. i želela da abortira. Budući da je u Teksasu važila zabrana abortusa, rodila je devojčicu i dala je na usvajanje.
Nakon odluke Vrhovnog suda - šta se dalje dešava?
Vrhovni sud je poništio značajan slučaj Rou protiv Vejda, koji je ženama u SAD davao pravo da prekinu trudnoću.
Preokret ove veličine je skoro bez presedana, posebno u slučaju rešenom pre skoro 50 godina. Izuzetno redak potez omogućiće da više od polovine država zabrani abortus, prenosi britanski Gardijan.
Šta se desilo?
Sud je odlučio da ne postoji ustavno pravo na abortus u slučaju pod nazivom Dobs protiv Džeksonove ženske zdravstvene organizacije. Donošenjem te odluke, sud sa konzervativnom većinom poništio je Rou protiv Vejda, iz 1973. godine.
Istorijski gledano, sud je poništio predmete da bi dao više prava. Sud je ovde uradio suprotno i njegova odluka će ograničiti ustavno pravo. Kao rezultat preokreta, državama će ponovo biti dozvoljeno da zabrane ili strogo ograniče abortus, promene koje će neizbrisivo promeniti nacionalno shvatanje slobode, samoopredeljenja i lične autonomije.
Gde će se ovo desiti?
Očekuje se da će dvadeset šest država to učiniti odmah ili čim je to izvodljivo. Ovo će učiniti abortus nezakonitim u većem delu juga i srednjeg zapada.
U ovim državama, žene koje su zatrudnele moraće ili da putuju stotinama milja da bi došle klinike koja će im izvršiti abortus ili da samostalno ''obave abortus'' kod kuće uz pomoć lekova ili drugih sredstava.
Međutim, zakoni protiv abortusa nisu nacionalni. SAD će imati mnoštvo zakona, uključujući ograničenja i zaštitu, jer su neke države koje predvode demokrate, poput Kalifornije i Njujorka, proširile reproduktivna prava uoči donošenja odluke.
Uprkos tome, nove zabrane abortusa učiniće SAD jednom od samo četiri zemlje koje su ukinule prava na abortus od 1994. godine, i daleko najbogatijom i najuticajnijom nacijom koja je to učinila.
Ostale tri zemlje koje će ograničiti prava na abortus su Poljska, Salvador i Nikaragva, prema Centru za reproduktivna prava. Više od polovine (58 odsto) svih Amerikanki u reproduktivnom dobu – ili 40 miliona njih – živi u državama koje imaju negativan stav prema abortusu.
Kada će se ovo dogoditi?
U većini država to će se dogoditi brzo. Trinaest država ima zabranu abortusa ''pokrenutu“ poništavanjem presude Rou protiv Vejda, iako se zakoni razlikuju po datumima njihove primene.
Luizijana, na primer, ima zakon o ''pokretaču'' koji bi trebalo da stupi na snagu odmah. Ajdaho ima zabranu pokretanja koja stupa na snagu za 30 dana.
Druge države imaju zabrane abortusa koje su prethodile odluci Rou protiv Vejda.
Poslednja grupa država namerava da zabrani abortus u veoma ranoj u trudnoći. Jedna takva država je Džordžija, gde će abortus biti zabranjen već u šestoj nedelji.
Liberalnije države ga omogućavaju do šestog meseca pa i kasnije ako postoje validni medicinski razlozi, a restriktivne ga čine skoro nemogućim. Odlukom Vrhovnog suda, najmanje 22 države, uglavnom na jugu i srednjem zapadu zemlje, biće u prilici da odmah primene amandmane, zakone i pravila koja će im omogućiti da abortus učine ilegalnim.
Nekoliko država, kao što je Teksas, ima višestruke zabrane. U mnogim slučajevima, sudski sporovi prema državnim ustavima su verovatni, a stručnjaci veruju da će biti haosa danima ili nedeljama dok države primenjuju zabrane.
Podsetimo, od ukupno devet sudija, petoro konzervativnih je bilo za, jedan je podržao odluku ali ne i obrazloženje. Troje liberalnih sudija, Stiven Brejer, Sonja Sotomajor i Elena Kejgan, nisu se složili sa odlukom koja je i bez njih usvojena većinom - petoro konzervativnih sudija bilo je dovoljno da se ona usvoji. Liberalne sudije su iznele argument da bi sledeća mogla da budu i druga prava, prenosi Mondo.
- Niko ne bi smeo da misli da je većina Vrhovnog suda gotova sa poslom. Pravo koje je ovaj slučaj doneo ne stoji samo, naprotiv, sud ga je decenijama povezivao sa drugim pravima i slobodama kao što su integritet ljudskog tela, porodični odnosi i rađanje, naveli su oni, ali se sudija Alito nije složio.
Kurir.rs