Ukrajina je dobila status kandidata za Evropsku uniju ali bi tu istorijsku odluku mogla da zasene hitnija pitanja o opstanku zemlje.
Evropski zvaničnici su u Briselu Ukrajini dodelili status kandidara čime je počeo dug put te zemlje ka članstvu u Uniji. Rat u Ukrajini ušao je u peti mesec i ne pokazuje znake jenjavanja, a globalna kriza koju je izazvao u vidu skoka cena životnih namirnica, energenata, benzina mogla bi, piše Gardijan, da osudi zemlju na "sporo davljenje".
Inflacija u evrozoni je prošlog meseca skočila na iznad osam procenata, galon benzina u SAD stoji više od 5 dolara, Moskva je zavrnula gas Evropi a brojni zapadni političari sada su se našli u problemu. Američkog lidera Džoa Bajdena čekaju izgori na sredini mandata u novembru i sve više deluje da će se Donald Tramp vratiti u Belu kuću 2024. godine.
Emanuel Makron izgubio je parlamentarnu većinu u Francuskoj, a nemački kancelar Olaf Šolc muku muči da ubedi sve da je njegova promena politike odraz promene svesti Nemaca, naročito kada je reč o slanju vojne pomoći.
U Italiji, premijer Mario Dragi našao se pod pritiskom zbog prodaje oružja Kijevu, dok je britanski premijer Boris Džonson preživeo glasanje o nepoverenju ali koristi Ukrajinu kao slamku spasa. Bugarska vlada, vodeća antiruska vlada na Balkanu, nije preživela glasanje o poverenju što znači da je Vladimiru Putinu otvoren put ka pronalasku novog saveznika u EU.
Iako rat u Ukrajini nije razlog svih ovih kriza, stiče se utisak da se Zapad pomalo umorio od rata i slanja pomoći. Ukrajina je ostala bez oružja i municije i sada se oslanja na pošiljke iz EU i SAD. Sankcije EU Rusiji ne deluju kao da su urodile (očekivanim) plodom. A tu je i rat uticajem.,
Postoji, piše Gardijan, rastuća svest da zapadni narativ da Putin vodi kolonijalni rad nailazi na nezainteresovanost pa čak i otpor na globalnom jugu.
Sve to moglo bi da gurne Ukrajinu u dugotrajni, iscrpljujući rat sa ograničenim sredstvima a članstvo u EU zahteva mnogo posla, što je i sam ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je u jednom od svojih mnogobrojnih govora rekao, naglasivši da je pred Ukrajincima i mnogo ključnih, egzistencijalnih pitanja.
Evo koja su to pitanja od životne važnosti koja prete da zasene istorijsku odluku Brisela.
Vojna podrška
Otkako je počela ruska invazija, Ukrajina vapi za oružjem za odbranu svoje teritorije.
EU je već pristala da izdvoji 2 milijarde evra vojne pomoći Ukrajini, uglavnom za oružje, što je istorijski prvi put za blok. Ali hitnije pitanje može biti koliko brzo evropske zemlje mogu da isporuče obećano oružje? Nakon pritužbi da Berlin odugovlači, ranije ove nedelje Ukrajina je dočekala prvu isporuku teškog naoružanja iz Nemačke, dolaskom Pancer haubica. Nemačka i Holandija zajedno isporučuju Ukrajini 12 sistema naoružanja, tvrde nemački diplomatski izvori.
Finansijska pomoć
Ukrajini je takođe potrebna gotovina, jer se suočava sa finansijskom propašću. Evropska komisija radi na predlogu za hitno finansiranje Ukrajine od 9 milijardi evra. Detalji o kombinaciji grantova i zajmova tek treba da budu odlučeni. Ukrajinska vlada je saopštila da program makrofinansijske pomoći od 9 milijardi evra zvuči dobro, ali da je daleko od onoga što je potrebno. Kijevu je potrebno oko 5 milijardi dolara (4,1 milijardu funti) mesečno da bi nastavio sa radom, rekao je prošlog meseca savetnik predsednika i pozvao blok da obezbedi grantove, a ne zajmove koji bi povećali zaduženja.
Sankcije
Posle višemesečnih pregovora o poslednjoj rundi sankcija EU protiv Rusije, uključujući 90% embarga na naftu, blok nerado razgovara o daljim restriktivnim merama koje se tiču gasa. Umesto toga, lideri EU planiraju da se fokusiraju na zatvaranje rupa u postojećim sankcijama. "Nastaviće se rad na sankcijama, uključujući jačanje implementacije i sprečavanje zaobilaženja“, navodi se u zaključcima samita.
Nekoliko zemalja, kao što su Poljska i baltičke države, nastavljaju da se zalažu za zabranu ruskog gasa. Visoki zvaničnici EU, međutim, sugerišu da gasne sankcije nisu neophodne, jer je blok već odlučio da postepeno izbaci ruska fosilna goriva. Oslanjajući se na najnoviju energetsku strategiju EU, umesto da predlaže nove sankcije, izbegava se štetni unutrašnji spor.
Kalinjingrad
Zvaničnici EU sve više su zabrinuti zbog, kako oni vide, ozbiljne situacije oko Kalinjingrada. Rusija je zapretila odmazdom nakon što je Litvanija počela da proverava neku robu koja prolazi kroz njenu teritoriju na putu ka ruskoj enklavi. Provere su počele kada je nedavno stupila na snagu zabrana EU za izvoz ruskog čelika. Evropska komisija je saopštila da su provere "fokusirane, proporcionalne i efikasne“, ali je obećala dalje smernice.
Izvoz žitarica
EU ponovo optužuje Rusiju za "korišćenje hrane kao oružja u svom ratu protiv Ukrajine“ i pozvala je Moskvu da prekine blokadu crnomorskih luka, posebno Odese. EU se oslanja na UN da pregovara o sporazumu sa Rusijom za otvaranje luka. U međuvremenu, pokušava da pomogne izvoznicima da pronađu alternativne železničke i drumske rute iz Ukrajine. Dok su zalihe žitarica koje prolaze kroz takozvane "trake solidarnosti" porasle od aprila, transport ostaje najbrža i najjeftinija opcija.
*Sve informacije o sukobu u Ukrajini na portalu Kurir.rs prenete su iz izvora koji su se do sada pokazali prilično relevantnim, i koje u skladu sa okolnostima i dužnom novinarskom pažnjom dodatno proveravamo. Ipak, kako je u toku i pravi medijski i propagandni rat, redakcija Kurira moli čitaoce da nam skrenu pažnju na eventualne dezinformacije i lažne vesti, kako bismo pravovremeno reagovali i ispravili eventualne greške.
Informacije slati na mejl redakcija@kurir-info.rs
Kurir.rs