Pukotine u temeljima Sjedinjenih Država se šire, brzo i na nekoliko frontova. Obaranje presude Rou protiv Vadea izazvalo je krizu legitimiteta, bez obzira na političku opciju.
Za desnicu, curenje nacrta memoranduma prošlog meseca otkrilo je raspad dvostranačja i zajedničke svrhe unutar institucije. Za levicu je demonstriralu volju sumnjivo odabranih republikanskih sudija da ponište uspostavljena prava koja imaju negde blizu 70% do 80% političke podrške.
Ubrzavanje političkog nasilja, poput napada u Bafalu, sve više briše granicu između mejnstrim političkog konzervativnog pokreta i potpunog ubilačkog ludila. Više nije pitanje da li će doći do građanskog sukoba u SAD.
Pitanje je kako će se strane podeliti, koje su njihove prednosti i mane i kako će te prednosti i mane odrediti ishod, piše Gardijan posle odluke Vrhovnog suda SAD da obori istorijsku presudu kojom je ženama bilo garantovano pravo na bezbedan abortus i sada tu odluku prebaci u ruke pojedinačnih država.
Desnica zamišlja građanski rat, javno, barem od Obamine administracije. Još 2016. godine, kada je izgledalo da će Hilari Klinton pobediti na izborima, guverner Kentakija Met Bevin opisao je tu mogućnost apokaliptičnim rečima: "Čime se zalivaju koreni drveta slobode? Krvlju. Čijom? Tirana, naravno. Čijom još? Patriota. Čija će se krv proliti? Možda je to od onih u ovoj prostoriji. Možda je to krv naše dece i unuka“, rekao je on pristalicama.
Mogućnost građanskog rata dugo je bila oslonac desničarskog narativa. Nepotrebno je reći da kada desnica izaziva ove fantazije o pročišćujućem nasilju, oni imaju tendenciju da maštaju o sopstvenoj pobedi. Stiv King, dok je još bio kongresmen iz Ajove, tvitovao je sliku crvene i plave Amerike u ratu, uz stih: "Ljudi stalno pričaju o još jednom građanskom ratu. Jedna strana ima oko 8 triona metaka, dok druga strana ne zna koje kupatilo da koristi".
Svaki put kada se neko ponaša u skladu sa nasilnom retorikom, desničarski političari i medijske elite su zgroženi da bi bilo ko povezao ono što oni govore sa onim što drugi rade. "Moramo da shvatimo da smo napadnuti, i moramo da shvatimo da je ovo rat u 21. veku i da se postavimo na ratnu osnovu“, rekao je desničarski radijski voditelj i teoretičar zavere Aleks Džons uoči nemira na Kapitolu.
Njujork tajms navodi da je Foksov voditelj Taker Karlson je u svojoj emisiji artikulisao teoriju zamene belaca više od 400 puta. Pozivi na nasilje su normalni u desničarskim medijima. Pozivi da se odupre zameni belaca su normalni u desničarskim medijima. Neizbežni rezultat je nasilno promovisanje otpora zameni belaca. Republikanski političari poput senatorke države Arizona Vendi Rodžers i njujorške kongresmenke Elise Stefanik su ogorčeni kada se ispostavi da je njihov jedan plus jedan jednak dva, ali njihov bes je sve neverovatniji, čak i njima samima. Amerika je svedok tehnike koja se koristi u političkim borbama širom sveta. Pokreti posvećeni rušenju izabranih vlada imaju tendenciju da se podele na oružana i politička krila, što daje višestruke puteve za približavanje njihovim ciljevima, kao i krinku uverljivog poricanja njihovog nasilja.
Levičarska američka politička klasa, neverovatno, nastavlja da se drži svojih ugašenih institucionalnih ideala. Demokrate pod Bajdenom su protekle dve godine protraćile na fikcije dvostranačja i jadne nade u neku vrstu obnove američkog poverenja. Kada dođe do nasilja kao što je ono u Bafalu, oni ne mogu da učine ništa više od toga da mole drugu stranu da preispita užas koji oslobađa, i nude očigledna predavanja o otrovu bele nadmoći. Pošto ih 6. januar nije probudio, nejasno je šta bi ih ikada moglo probuditi. Levica se još nije psihološko prilagodila konfliktnoj situaciji. Ali neće moći da održi fantaziju o normalnosti još dugo.
Sukob, koji na površini izgleda tako neravnopravan, sa ohrabrenom i nasilnom desnicom protiv demoralisane i neorganizovane levice, nije tako jednostran kao što se na prvi pogled čini. Nejednak je, ali je i veoma asimetričan. Desnica ima oružje i izborni sistem u velikoj meri u svoju korist. Levica ima novac i tehniku.
Stiv King je, u izvesnom smislu, bio potpuno u pravu u vezi sa oružanim statusom dve strane. Polovina republikanaca poseduje oružje, u poređenju sa 21 odsto demokrata. Ali taj jaz, iako širok, se smanjuje. Tokom 2020. 40% kupaca oružja bili su novi kupci. Prodaja oružja Afroamerikancima porasla je za 58% u 2020. u odnosu na 2019. Godine 2021. žene su bile skoro polovina novih kupaca oružja, što je zapanjujuća statistika. Prava strukturna prednost koju desnica poseduje nije vojna već izborna. Do 2040. 30% zemlje će kontrolisati 70% Senata. Institucije američke vlade izrazito favorizuju one koji žele da je unište. Svaki demokrata koji se bori za okončanje opstrukcije bori se za sopstvenu buduću nebitnost, odnosno za ubrzanje sopstvene nebitnosti.
Međutim, dve suštinske činjenice o izborima 2020. trebalo bi da daju nadu levičarskim partijama. Bajdenovi okruzi čine 70% BDP-a, dok je 60% birača sa fakultetskim obrazovanjem izabralo Bajdena. Odnosno, levo-demokratsko krilo Amerike je produktivan i obrazovan deo zemlje. Jedan način gledanja na američko političko stanje u ovom trenutku je da je levičarski deo SAD izgradio mreže koje su iza sebe ostavile desničarski deo. Mreže su snaga levice.
Borba oko abortusa je već otkrila kako se ta podela odvija. Frakcije protiv abortusa kontrolišu pseudolegitimni sudski sistem i siromašnije države u Uniji. Frakcije koje su za slobodu izbora su odgovorile, pre svega, svojim superiornim finansijskim sredstvima. Oregon je pokrenuo Fond sa 15 miliona dolara. Njujork osniva fond kako bi državu učinio "sigurnim utočištem“. Guverner Kalifornije Gevin Njusom planira da doda 57 miliona dolara u državni budžet za lečenje pacijenata van države.
Istovremeno, borci za pravo na izbor se okreću tehnologiji. Atlantik je nedavno izvestio o mrežama koje koriste "šifrovane alternative za zumiranje otvorenog koda“ kako bi ženama pružile podršku za njihove procedure. Već je dostupan anonimni veb pristup samokontrolisanim abortusima, baš kao što je to bio dugi niz godina u nekim restriktivnim jurisdikcijama.
Ova podela nije samo američka. Kako se svetske snage dele između liberalno-demokratske elite i autoritarnih populista, svuda se može videti ista asimetrija u borbi. U Kanadi je konvoj koji je grad Otavu držao kao taoca poražen, na kraju, ne silom, već novcem i tehnologijom. Druge zemlje su na slične konvoje odgovorile direktnim napadima – Francuzi su odmah bacili suzavac na svoj konvoj, a Sjedinjene Države su pozvale nacionalnu gardu pre nego što su oni uopšte otišli u Vašington. Ali u Kanadi, vlada, ne želeći da ima dečju krv na rukama, oslabila je finansijske mreže konvoja jednostavno isključivši njihove račune za prikupljanje sredstava. Mala grupa anonimnih hakera je takođe mučila organizatore konvoja prekidajući njihove komunikacione linije.
Ova ista podela se odigrala na međunarodnom nivou, u borbi između Rusije i Ukrajine. Rusija, preplavljena ozlojeđenošću jer ne može smisleno da se takmiči u integrisanoj ekonomiji 21. veka, pretvorila se u konzervativni autoritarizam bez drugog izlaza osim nasilja. Ali Ukrajina je imala bolji pristup globalnim finansijskim i medijskim mrežama. Reakcija, od strane snaga demokratskog zapada, bila je da se Rusija odseče od finansijskih sistema i da se Ukrajini obezbedi superiorna tehnologija. Tehnologija i finansijske mreže su dokazale da su, u najmanju ruku, takmac gruboj sili.
Građanski sukob u Sjedinjenim Državama neće biti formalne vojske koje se bore za teritoriju. Republikanski zvaničnici će koristiti Vrhovni sud, ili bilo koju drugu političku instituciju koju kontrolišu, da proguraju svoju agendu, ma koliko bila nepopularna kod američkog naroda. U međuvremenu, njihovi pozivi na nasilje, iako nikad direktni, stvaraju klimu besa koja se učvršćuje u redovne fizičke napade na njihove neprijatelje. Tehnički termin za ovaj proces je stohastički terorizam; napad u Bafalu je primer iz udžbenika.
Levičarski otpor je sve više u nastajanju, ali takođe dobija oblik: ako ste bogati i želite da ostanete da živite u demokratiji, došlo je vreme da istupe sa kešom. Ako ste inženjer, došlo je vreme da se organizujete. Zaključak uopšte nije utvrđen. Nijedna strana nema apsolutnu prednost. Nijedna strana ne može lako da pobedi. Ali jedna činjenica je jasna. Bitka je spojena, i vodiće se svuda.
Kurir.rs