Severnoatlanska alijansa danas u Madridu počinje trodnevni samit, orvi koji se održava u trenutku dok u srcu Evrope bukti rat Rusije i Ukrajine. Ovogodišnji samit je četvrti po važnosti od okončanja Hladnog rata po usvajanju nove doktrine alijanse predviđa da se očekuje odluka o najvećem rasporedu vojske članica bloka 30 zemalja od kraja Hladnog rata u Poljskoj, Baltičkim državama, Rumuniji i Bugarskoj. Četiri borbene grupe i peta u procesu formiranja postaju brigade A klasifikacije jačine 3.000-5.000 vojnika.
Cilj NATO je jasno stavljanje do znanja Rusiji da je alijansa spremna da ogovori na rusku ageresiju na bilo koju članicu. Na samitu biće reći i o povećanju budžeta za odbranu. Alijansa će se na samitu dotaći i Kine neće biti navedena kao pretnja, nego kao geostrateški izazov.
Nikola Lunić, izvršni direktor Saveta za strateške politike za Kurir kaže da će novi madridski koncept biti delom oslonjen na dosadašnji lisabonski koji je naglašavao neophodnost modernizacije sposobnosti kolektivne odbrane, upravljanja krizama i kooperativne bezbednosti, uz nastavak promovisanja međunarodne stabilnosti.
- Zahvaljujući ruskoj agresiji na Ukrajinu, nikad u svojoj istoriji NATO nije posedovao takav nivo političke homogenosti i budžetske saglasnosti među članicama. Zato se može očekivati ne samo da se NATO širi na istok Evrope u narednom periodu, već i na Daleki istok jer se sada otvoreno promoviše bliska saradnja sa zemljama poput Japana, Novog Zelanda, Australije i Južne Koreje. Nije verovatno da će se u madridskom Strateškom konceptu direktno pominjati ime Ruske Federacije, ali će se dokument referencirati na bezbednosno okruženje definisano neizvesnošću, dugotrajnom nestabilnošću i povratkom mogućnosti sukoba velikih sila, kaže on.
Jasmina Andrić, urednica magazina odbrana i bezbednost kaže da će ovogodišnji samit NATO-a definitivno biti obeležen sukobom u Ukrajini i da je Rusija ovom intervencijom dala smisao postojanju NATO-a kao odbrambenog saveza, kao i da alijansa može pod izgovorom ruske pretnje da opravda svoje postojanje i delovanje.
- Najznačajniji segment samita biće definitivno članstvo Švedske i Finske u ovom savezu. Videćemo da li je alijansa imala dovoljno mehanizama da pacifikuje Tursku koja se oštro protivila učlanjenju ovih država.Novi Strateški koncept NATO-a o kome se govori mogao bi da stavi rusku pretnji čak i ispred terorizma. Takođe posebno značajno pitanje biće veličina i raspored borbenih grupa koje će biti prisutne u Evropi posebno na njenom istočnom krilu. Odnosno sadašnje borbene grupe do 1600 vojnika bi mogle da pređu na nivo birgade.Lično mislim da će ovaj samit biti ozbiljna prekretnica u sukobu u Ukrajini i da će se prosle njega mnoge stvari promeniti, dodaje ona.
Analitičar Darko Obradović kaže da za razliku od Strateškog koncepta iz Lisabona 2010.godine, danas su ponovo aktuelizovane međudržavne oružane pretnje.
- Posthladnoratovski period je očigledno završen, dominacija hibridnih i nedržavnih pretnji zamenjena je direktnim oružanim pretnjama. Evroatlantski prostor je najranjiviji na Evropskom kontinentu. Pokušaj Rusije da oružjem nametne svoju ulogu u međunarodnim odnosima, doveo je Evropu na ivicu nuklearnog sukoba, a oružana pretnja za istočne članice NATO-a je snažnija nego pre, dodaje on.
Prema njegovim rečima u novom strateškom konceptu treba očekivati da akteri i pretnje budu direktno imenovani, Kina i Rusija predstavljaju se kao globalni izazivači od Pacifika do Lisabona
Kurir.rs/A.Mlakar