Kako žive Srbi u enklavama na Kosmetu? Zapitamo se to ponekad, naročito na današnji praznik. Ipak, odgovor ne možemo ni da pretpostavimo dok ne odemo u našu južnu pokrajinu i vidimo kako zaista stoje stvari..
Živimo kako moramo, u nekim mestima svi se od sunca pod jednu šljivu sklonimo. To je odgovor Srba sa Kosmeta na pitanje kako tamo žive. Posle administrativnog prelaza odnosno granice, nasilno nametnute, ništa nije isto kao u centralnoj Srbiji.
Za svakodnevicu, na koju smo mi navikli, oni moraju da se izbore. A ono što je drugde neobično i čudno, na Kosmetu je neophodno. Hoće li i na koji način dočekati sutra, to je upitno. Južno od Ibra, naši ljudi moraju paziti šta pričaju, koje pesme slušaju, koja dokumenta nose. I na taj, neizvestan život, nažalost, oni su primorani i to jako dugo.
Ima li tome kraja, mogu li Srbi na Kosmetu opstati i još koliko? Ili će biti primorani da odu, ako imaju gde? O svemu ovome govorila je u Jutarnjem programu Kurir televizije spisateljica Olivera Budimir koja je odrasla na Kosmetu, ali je kao i mnogi, rodni kraj morala da napusti.
- Mnogo je stradanja bilo od Kosovske bitke pa na dalje. Biti Srbin na Kosovu nikada nije bilo lako, ali mi smo tako nekako naučili da živimo. Sada je još teže, ljudi odolevaju ali i dalje su tu. Nismo svi tu, nismo tamo gde bismo želeli da budemo ali daće Bog. Poseta patrijarha Porfirija je veliki podstrek narodu i ohrabrenje. Dobro je da je tako jer svima nama treba vera, prema tome dobro je da je tako.
Spisateljica ističe da je mislima i osećanjima i dalje na Kosovu i Metohiji.
- Uvek me vređa kada mi kažu da sam došla, ja nisam došla, ja sam proterana, ja sam bežala. To je neka igra bez granica koju mi nikada nismo mogli da prihvatimo i i dalje smo mi mislima i osećanjima i dalje na KiM. Ja pišem o ratu, načinu života jer me srce i dalje vuče dole. Male su šanse da ču se ikada vratiti jer više ništa nije onako kako je bilo -
Kurir.rs/M.L.
Bonus video: