BILO ME JE SRAMOTA DA JE POLJUBIM PRED SVETOM: Gorštak Dane oženio devojku iz grada, a njihovu ljubavnu priču zna cela Srbija
Kristina ima 19 godina, a Dane 22. Ona je živela s roditeljima u Sarajevu kad je na televiziji videla emisiju o kršnom Danijelu Danetu Biorcu koji već godinama živi sam na Goliji.
Dopao joj se momak, mada kaže da ni sama ne zna šta ju je toliko privuklo.
"To što je ozbiljan, što hoće porodicu, mislim", priča tiho Kristina za emisiju Oko na RTS. Dopisivali su se, a onda je ona odlučila i da dođe na njegov poziv. "Nisam rekla roditeljima, krenula sam u 9 ujutru autobusom i stalno mislila da li će on mene stvarno da čeka."
"I ja sam mislio da li će ona stvarno da dođe", priča za sebe Dane. "Tu noć nisam oka sklopio. Prethodnog dana mi se ispraznila baterija na telefonu, bio sam kod stoke, kad sam došao kući i napunio telefon, odjednom počeše poruke, jedna za drugom... do dva sata smo se dopisivali. Ujutru nisam imao mira, umesto da idem po goveda, upalio sam traktor i krenuo za Pazar."
Dane je dočekao Kristinu na autobuskoj stanici, ali u prvi mah je bio jako stidljiv. "Nije to kod nas običaj, da se ljube", priča momak. "Bilo me je sramota pred svetom, samo smo se pitali, a znam, to je dete iz grada, znam kakvi su tamo običaji. Tamo se ljube i njuše, ništa ih nije sramota. Ali za nas gorštake to nije tako, mi odvedemo ženu u krevet pa se tamo to čini, sramota pred drugim ljudima. Svi me u Pazaru znaju, ja se pitah s njom i izljubih ka otac da joj umro, pa kad zađosmo za zgradu, ja je poljubih, pred narodom ne sme to", kaže Dane.
Za ljubav mogu da zahvale i tome što Dane ima u kući solarni panel pomoću kojeg puni bateriju za mobilni telefon. Inače, struje nema. "Jesenas su mi doneli agregat pa smo ubacili televizor, evo 2022. godina je sad. U Beograd je možda kod vas stigao pre 100 godina, a kod mene uoči Božića ove godine, televizor je prvi put zasjajio.
Kod nas, ako hoćeš da piješ vodu, onda donesi. Ako hoćeš da se ugreješ. iseci drva pa unesi u sobu, ako hoćeš hleba da jedeš, umesi. Nema kod nas kao kod vas, izađeš u grad da jedeš, te u ćevabdžinicu, ima sad sam video nose na adresu kućnu. Vidim na televizoru onog sa biciklom nosi hranu, kod nas ako bi ga čekao, tačno bi umro od gladi", kaže šaljivo Dane.
On je iz Novog Pazara otišao još kao dečkić, čim je završio školu, a sa Golije, gde gaji goveda, silazi kad treba po namirnice. Kod Kristininih roditelja je otišao na upoznavanje i njima se momak svideo pa su dali ćerki blagoslov da se uda, a sada čekaju i bebu.
"Malo me jedino strah jer je prvo dete, da li će sve biti u redu, daleko je od doktora i grada, ako se razboli, ne mogu da idem odavde. Sramota je da nema puta i struje za to dete, kao što smo se rađali mi i stari, ali je bilo drugo vreme i drugačije se živelo, a sad je sramota", kaže ona.
Danetu su obećali da će dovesti struju, sad postoji rok od šest meseci da se to i ispuni, da imaju frižider, toplu vodu u bojleru i da televizor gledaju bez agregata.
(Kurir.rs/RTS)