Snimak udara krstareće rakete H-22 koja je juče lansirana sa bombardera Tu-22M3, koja je pogodila tržni centar u gradu Kremenčugu u Poltavskoj oblasti i dalje je tema dana, već od samita NATO pakta.
Sad su osvanuli i snimci sa sigurnosnih kamera, koji pokazuju kako je raketa pogodila tržni centar, a onda kako je usledila stravična detonacija. Posetioci obližnjeg parka su svaki na svoj način tražili zaklon, pa su neki skočili u vodu, neki su se sakrili iza drveta. a viljivo je bilo kako posle eksplozije delovi objekta lete svuda okolo.
H-22 (AS Kitchen)
Razvoj ove rakete datira iz 1960-tih godina 20 veka kada je razvijena i uvedena u operativnu upotrenu strateške avijacije Vozdušno veovnih sil Sovjetskog Saveza koja je po prvi put dobila u naoružanje smrtonosnu raketu za napad na udarne grupe nosača aviona. Ova krstareća raketa proizvedena je u dve varijane: za protivbrodsku borbu koje su imale nukelarnu bojevu glavu i klasičnu, odnosno kumulativno fugasnu. Posebna verzija ove rakete razvijena je bila i za protivradarsku borbu koja se usmeravala na izvor radarskog snopa. Danas je ova raketa i dalje primarno naoružanje dalekometnih bombardera Tu-22M3 koji se i dalje nalaze u naoružanju ruskog vazduhoplovostva.
Ova raketa nastala je kada je razvoj rakete H-20 postao problematičan. Optino konstrukcioni biro Raduga krenuo je u razvijanje novog tipa krstareće rakete H-22 poznata pod nazivom „burja“, a u NATO nomeklaturi AS 4 Kitchen, koja je bila veća, brža i jača od uzora britanske rakete „blue stil“, a koja je imala mogućnost da nosi nueklarnu bojevu glavu jačine 1 mega tone i inercijalnim sistemom vođenja. Za ovu raketu veliko interesovanje pokazali su kako ratna mornarica, tako i vazduhoplovostvo. Vazduhoplovostvo sovjetske mornarice smatralo je da im je potrebna u protivradarskoj verziji sa aktivinim tragačem izvora radarskog zračenja. U pitanju je veoma ubitačno oružje koje pokreće raketni motor Isayev R-201-300/S5.44 na tečno gorivo koji raketi daje potisak od 83kN i 5,9kN tokom leta dostiže brzinu od 4,5 maha što je kod Ukrajinaca ukazivalo prilikom udara da je u pitanju „Kinžal“. Raketa je je tu brzinu dostizala na visini od 24.380 m. Raketa ima kapacitet tri tone goriva TG02 i oksidator AK-20K koja obezbeđuje radijus od 270 do 550 km što zavisi od verzije, tj tipa rakete, trajektorije lete brzine i visine lansiranja. Motor koristi za pokretanje gasni generator za pogon turbopumpi i srednjeg generatora za obezbešenje delovanja hidaruličnih sklopova i avionike. Za konstrukciju rakete koristili su legure od titanijuma OT-4 i SM-5.
Danas na Zapadu postoji uverenje da Rusi imaju čak sedam verzija ovih raketa u operativnoj upotrebi H-22, H-22PG,PSI,P,M, MA,MP,N,NA. Godine 2019 neke rakete nadograđene su novim paketom za vođenje APK-22. Verzije sa nukelarnom bojevom glavu uključivale su i sistem TERCOM za mapiranje terena tokom leta rakete kao dopuna incercijalne navigacijske jedinice.
Kurir.rs/A.M.