Milan Petričković, redovni profesor na Fakultetu političkih nauka i Petar Ćurčić, istoričar govorili su o stvarnom značaju koji Kosovski zaver treba da ima za Srbe
Sudbina srpskog naroda vezana je za današnji praznik. Vidovdan, 28. jun, za Srbe je izuzetno važan, često i koban. To je datum mitskih razmera, sinonim za velika stradanja, ali i pobede i nacionalna nadahnuća.
Od Kosovskog boja, preko Prvog svetskog rata do danas, Vidovdan je ostao duboko usađen u svest naroda.
Značaj Vidovdana za srpski narod proističe iz istorijskih događaja koji su vezani za taj datum. Od svih je najznačajniji Kosovski boj i pogibija kneza Lazara.
Vidovdan predstavlja Dan žalosti pa je srpski narod zadržao običaj da se na taj dan ne igra i ne peva, kao i da se prekidaju svi veliki poslovi. Za Vidovdan se u crkvama obavljaju pomeni za sve stradale u ratovima.
Šta za Srbe znači Vidovdan? Koji istoriski događaji su se odvijali na Vidovdan? Zašto je Vidovdan korišćen kao srpska Ahilova peta? Šta simbolizuje crveni božur?
Gosti „Usijanja“ koji su govorili o ovoj temi bili su Milan Petričković, redovni profesor na Fakultetu političkih nauka i Petar Ćurčić, istoričar.
- Vidovdan je jedan fundametalan srpski zavet. Objedinjuje istorijsku i etičko-moralnu dimenziju. Od veličanstvene žrtve formira se jedan etički zavet. Smeta mi floskula mita, jer umanjuje značaj i to nije slučaj. Jedno je značenje reči zavet, iza koga stoji obrazitost, nenapuštanje puta, neizdaja i nešto što ia veze sa patriotizmom, ali ne onaj politikantski, već istinita vrednosna paradigma. Možemo da kažemo da Vidovdanska etika ima duboku determinantu i povezanost sa kasnijim elementima koji su specifični za naš etnos. Sve to poovezuje i sa svetosavljem, a to znači ne trpeti podjarmljenost, ne biti zarad politike, malopre sam video, i ne delim mišljenje, bez obzira što je politika beskrupulozna, mislim da ne sme da se zaboravi, i to što mit sa sobom nosi izuzetne dimenzije, on nosi sa sobom kohezivni materijal za svaki etnos, kada su u pitanju Srbi i srpski narod, on je izuzetno objedinjuje mnoštvo vrednosti. To je ideja vodilja i nije nimalo naivan. On oslikava naše lice kao naroda i vrednopsni orjentir nas kao nečemu čemu treba težiti. PREFERIRAM DA SE KAŽE - KOSOVSKI ZAVET, ili VIDOVDANSKI ZAVET. Oni sa strane koji znaju našu istoriju, ni malo slučajno ne koriste tu "Ahilovu petu", jer je to srce raspoznatljivosti našeg etnosa - rekao je profesor Petričković.
- Posao istoričara jeste da razume prošlost, imamo manjak primarnih izvora. Kosovska bitka je veoma složena, ali istovremeno i značajna. Ono što jeste bilo to je da je nakon te bitke došlo do spoljnopolitičkih pritisaka koji su trajali decenijama na srspku srednjevekovnu državu, koja je postepeno nestajala. Nije tog dana propala srpska država. Kosovska bitka nas uči da treba slediti neprestanu egzistencijanu borbu, jednog po broju malog naroda, ali veoma žilavog - rekao je istoričar Ćurčić.
Gostovanje Milan Petričković, redovni profesor na Fakultetu političkih nauka i Petar Ćurčić, istoričar u Usijanju na Kurir televiziji možete pogledati u VIDEU ISPOD:
Kurir.rs
Bonus video: