Čuvena loto devojka Suzana Mančić kaže da su muškarci bili spremni na razne ludosti kako bi osvojili njeno srce.
Lepoj voditeljki udvarači su redovno ostavljali cveće na kolima, poput Romea se peli na njen balkon, a pojedinci su zbog ljubavi noći provodili u liftu njene zgrade.
Kada je upoznala Grka Simeona Ocomokosa, udvarači su se proredili, ali Suzana se i dalje sa setom priseća vremena kada je važila za najveću se*s-bombu u zemlji.
- Jedan moj udvarač je izigravao Romea, pa se popeo na balkon moje sobe. To je stvarno bilo ludo! Dešavalo se da su neki spavali u mom liftu dok su čekali da se vratim kući. Mnogi su ostavljali cveće na mojim kolima... To nisu bili neki nepoznati ljudi ili ludaci sa ulice, već muškarci s kojima sam kasnije bila u vezi, kojima je bilo stalo do mene. Zato su i birali tako originalne načine da mi to pokažu - priča Suzana i dodaje da joj je krivo što se muškarci više tako ne udvaraju:
- Bilo je to potpuno drugačije vreme kada smo živeli bez mobilnih telefona. Momci su se više trudili oko devojaka. I danas imam udvarače, ali da budem iskrena, mnogo manje nego pre, a činjenica da sam udata žena menja sve.
Suzana je od detinjstva navikla na tretman princeze jer je bila jedinica. Majka Vera i otac Aleksandar potrudili su se da joj ništa ne fali, ali se u njihovoj porodici znao red:
- Rođena sam u Beogradu 22. novembra i tog dana je sneg bio viši od metra i sav saobraćaj je stao. Kao jedino dete koje je bilo dugo čekano i željeno, imala sam divno detinjstvo sa mnogo ljubavi. Koliko su roditelji bili nežni i brižni, toliko su bili i strogi. Znao se red, da nema vike i cike. Naučena sam da se drugi uvažavaju, da se persira starijima i da se sve nesuglasice rešavaju razgovorom. Zato ja danas nisam konfliktna osoba, nikad se u životu nisam potukla, sve umem da razoružam osmehom.
- Tata Aleksandar je radio kao novinar. Živeli smo u "Borbinoj" zgradi u predratnom saloncu koji smo delili sa još nekoliko porodica. Moji roditelji su u toj zgradi jedini bili sa detetom, tako da smo imali najbolje uslove za život. Pripala nam je najveća soba sa kupatilom. Znam da je danas nezamislivo živeti sa drugim porodicama, ali u to vreme je u Beogradu bio manjak stambenog prostora, pa je to bila česta pojava. Svi mi koji smo živeli u istom stanu međusobno smo se poštovali.
Mančićeva period ranog detinjstva pamti i po tome što je uspela da pobedi bolest.
- U ranom detinjstvu dobila sam astmatični bronhitis koji mi se stalno vraćao. Često sam zbog toga odsustvovala iz obdaništa, a mama je naučila da mi daje injekcije jer sam se plašila patronažne sestre. Zahvaljujući divnom profesoru Tasovcu i upornosti moje mama Vere, bolest je savladana do mog polaska u školu.
Posle osnovne škole Suzana je upisala Petu beogradsku gimnaziju, u kojoj je bila odličan đak. U tom periodu je počela da se bavi muzikom, a to je nastavila i tokom studija:
- Sve je počelo mladalački i bezazleno uz divno druženje u našoj grupi "Trag". Za vreme srednje škole snimili smo ploču, takozvanu singlicu, sa pesmom "Grade moj". Gostovali smo u TV emisijama, slikali se za novine... Bio je to romantičan period nas muzičara amatera. Paralelno sa muzikom, svi smo studirali, ja sam bila na Pravnom. Uskoro me je i gluma opčinila, kada je moja grupa "Trag" za jednu predstavu u Dadovu napisala songove koje smo pevali na sceni i bili deo predstave.
Suzana je glumila u domaćim serijama "Žikina dinastija","Sedam plus sedam", "Selo gori a baba se češlja" , a sarađivala je i s legendarnim Velimirom Batom Živojinovićem u kultnom ostvarenju "Ćao, inspektore":
- Nisam bila dovoljno samouverena da prihvatim glavnu ulogu u "Nacionalnoj klasi", ali zato sam oberučke prihvatila angažman u filmu "Ćao, inspektore". Deliti kadar s Batom Živojinovićem bilo je kao san. On je u to vreme bio živa legenda i veliki laf. Pomogao mi je sa nekoliko praktičnih saveta, jer mu je bilo jasno da ima posla s početnicom.
Uporedo sa glumom Suzana je počela uspešno da gradi i solo muzičku karijeru:
- Pesma "Ogledalce" donela mi je prvu pravu popularnost. U toj numeri sarađivala sam sa Sanjom Ilićem, a i kasnije smo nastavili saradnju. Zoran Simjanović mi je napisao najlepšu pesmu "Jablanovi" za festival Beogradsko proleće. Jedne godine za "Beoviziju" Rade Radivojević mi je napisao šlager "Mon šeri, mon ami". Kada sam prešla na folk muziku, moji saradnici su bili Saša Popović i Dragan Aleksandrić - priča Suzana koja je sarađivala i sa muzičarem Lazom Ristovskim na albumu "Okreni moj broj", koji je objavila 1985. godine:
- Uradio mi je ceo album pre nego što je otišao u vojsku. Napravili smo jedan koncert na avionskoj pisti u Vršcu, što je bilo nezaboravno.
Tokom studija Suzani se 1979. godine desila nesvakidašnja situacija. Dok je čekala da počne predavanje na Pravnom fakultetu, po nju su došli ljudi iz državne službe i odveli je da peva Josipu Brozu Titu.
- Period studiranja pamtim po tome što sam ispijala kafe u starom "Metropolu" u pauzama predavanja. Jednog dana u amfiteatar Pravnog fakulteta ušla su dva agenata državne bezbednosti. Prišli su mi i upitali me: "Vi ste Suzana Mančić? Pođite sa nama. Pevaćete za Maršala." Nikada nisam bila tremaroš i uvek sam se profesionalno postavljala prema svemu, ali tada mi baš nije bilo svejedno. Pokupili su me kao paket i odveli na Taru. Kada je počeo koncert za Maršala, noge su mi se odsekle. Jovanka nije bila u publici, ali jesu Titove pudlice. Retkost je pevati za predsednika, pogotovu za doživotnog maršala. Koncert je dobro prošao, izgleda da mu se dopalo moje zavijanje - šaljivo kaže Mančićeva.
Tokom treće godine studija, Suzana je dobila ponudu da postane loto devojka.
- Najbolje stvari se u životu dešavaju slučajno, tako je bilo i sa loto izvlačenjem. Sećam se da sam spremala neki ispit i ubijala sam se od učenja kada je zazvonio telefon. Zvali su me sa tadašnje Televizije Beograd da dođem jer imaju nešto za mene. Kada sam otišla, morali su najpre da mi objasne šta je loto, jer nisam znala. Sve ostalo je istorija - priseća ona i dodaje da bez obzira na to što je izvukla brojne milionere, niko od njih je nije častio:
- I dan-danas mi prilaze naslednici nekadašnjih dobitnika da mi se zahvale što im je sedmica na lotou promenila život nabolje. To je možda vrednije od nekog poklona koji nikada nisam dobila od dobitnika, ali nisam to ni očekivala. Sa ove vremenske distance, zahvalna sam što sam dobila priliku da od emisije koja traje pet minuta napravim mit. Loto sam vodila samo četiri godine, ali se te moje emisije pamte.
Možda najveću prašinu u javnosti podigla je kada se 2004. godine slikala za naslovnu stranu srpskog izdanja "Plejboja":
- Okolina me je osudila, ali su mi prijatelji i članovi porodice rekli da je to jedan izuzetan editorijal. I nisam bila potpuno naga, bilo je tu cveća i cveća. Ne bih se više slikala za neki takav magazin. Ne smem da vam kažem koliko sam novca zaradila od tih fotki, jer sam obavezna da taj podatak držim u tajnosti. Mogu samo da kažem da sam bila najviše plaćena u istoriji srpskog izdanja "Plejboja".
Pored toga što je napravila zavidnu karijeru, Suzana je imala dosta uspeha i na ljubavnom planu. Voditeljka se 1989. godine udala za Nebojšu Kunića, bubnjara kultne grupe "Sedmorica mladih", sa kojim ima ćerke Teodoru (30) i Nataliju (27).
- Pamtim niz malera koji su nam se desili pred venčanje. Mladoženja je dve nedelje pred svadbu slomio nogu. Doktor Sloba Ivanović mu je na dan venčanja skinuo gips u kadi našeg kupatila. Onda je moj tata pao niz stepenice dok je nosio svadbenu tortu i završio je u Hitnoj. Bez obzira na sve, bilo je to veselje za pamćenje - priča Suzana, koja se od muzičara razvela posle osam godina braka:
- Naravno da su usledili dani preispitivanja, da li sam donela pravu odluku. Ali sam se trudila da pred decom nikada ne govorim protiv njihovog oca. Ja sam jaka, stabilna i vredna žena. Sve u životu sam stekla sama, pa sam posle razvoda preuzela sve obaveze. I nije mi bilo teško, i nisam se pokajala. Dala sam sve od sebe da budem stroga majka, ali mi nije svaki put uspevalo. Jer decu moraš u isto vreme da naučiš redu, lepom ponašanju, a s druge strane moraš da im pružiš ljubav i nežnost. Smeta mi što se danas mnogo govori o pravima deteta, a zaboravlja se na njihove obaveze.
Nekoliko godina nakon razvoda, 2000. godine Suzana je upoznala svog sadašnjeg muža, Grka Simona Ocomokosa, i od tada živi na relaciji Beograd - Atina.
- Moj i Simonov prvi sastanak je bio režiran. Zajednički prijatelj je procenio da bismo bili dobar spoj i nije pogrešio. Simica je dobar čovek, pravičan, nežan i brižan... Posle 18 godina zabavljanja i suživota, nas dvoje smo se venčali 2018. godine u Grčkoj. Moje ćerke su odrastale uz Simeona, a i njegova deca uz mene. Mi smo jedna velika lepa porodica.
Suzanina majka Vera preminula je pre 14 godina, a do poslednjeg dana živela je sa ćerkom u stanu u centru Beograda.
- Moja majka me i dalje prati na svakom koraku. Njena mudrost, razboritost i energija i dalje me vode kroz život - priča Mančićeva.
Kurir.rs/Informer
Bonus video: