Rođeni Zemunac Ilija Stolica, koji će uskoro napuniti 44 godine, potiče iz jedne od najuglednijih porodica u Zemunu. Sa majčine strane poreklo ide do čuvenih Rovaca, dok je otac Pera, u neka srećnija vremena, dugo bio jedan od istaknutih funkcionera u zemunskoj opštini. Iz tog perida, stekao je mnogobrojna poznanstva, pa i prijateljstva, uključujući i aktuelnog predsednika Partizana Milorada Vučelića.
Ipak, za pomalo neobični fudbalski put Ilije Stolice, koji je vodio od Zemuna do Njujorka, najzaslužniji čovek je njegov ujak – Vladimir Bulatović.
- Moj ujak je sigurno meni najvažniji čovek u celoj fudbalskoj karijeri, koji mi je značio više čak i od roditelja. Takav smo odnos imali. Bila je to lepa prošlost. Nažalost, nije doživeo da vidi ovo danas, ali znam da od gore gleda sve i da je ponosan na mene – sa setom je rekao Ilija Stolica.
Vladimir Bulatović je preminuo pre nepune dve godine, u 63. godini života. Najviše je ostao upamćen kao nepevaziđeni sportski direktor Zemuna, za koga je svojevremeno i igrao. Radio je i u Metalcu, OFK Beogradu, podgoričkoj Budućnosi, a sedam godna je bio direktor Superlige Srbije. Bulatović je bio veliki autoritet, koga su podjednako poštovali čelnici i Crvene zvezde i Partizana.
Kada je jedna poznata tajkunska porodica preuzela FK Zemun, Vladimir Bulatović je kao častan čovek jedini ostao da se opire takvoj divljoj “privatizaciji”, koja je ubrzo propala, iako su obećanja bila velika. Zemun je od tada sve više počeo nezaustavljivo da tone, iako je pod raznim imenima kluba čak i u bivšoj velikoj Jugoslaviji imao zapažene rezultate. Ali, sada agonija Zemunaca i dalje traje.
Ono što je odmah primetno, jeste da Ilija Stolica ima fudbalski kod, pa i šmek kao njegov, za sve Zemunce, legendarni ujak. Ilija Stolica je pod budnim okom Vlade Bulatovića fudbalsku afirmaciju stekao u Zemunu, a posle epizode u španskoj Ljeidi, usledio je prelazak u Partizan, gde se kao igrač kratko zadržao.
Ponovo je na početku ovog veka briljirao u dresu Zemuna, što su verovatno njegovi najblistaviji trenuci u igračkoj karijeri, kada je bio u vrhunskoj golgeterskoj formi. Potom je igrao za Metalurg iz Donjecka, OFK Beograd, Sent Trojden, Mons, OFI sa Krita, podgoričku Budućnost, da bi sa aktivnim igranjem fudbala prestao pre nešto više od jedne decenije u Americi.
Po prestanku igračke karijere, Ilija Stolica se ozbiljno posvetio trenerskom pozivu i vrlo brzo stekao dobru reputaciju u tom turbulentnom svetu u Srbiji. Izbor za šefa stručnog štaba Partizana predstavlja svakako najveći izazov, pa možda čak i prekretnicu na tom novom putu. Ako se po jutru dan poznaje, dobro je započeo veoma tešku misiju, bar po onome što može da se vidi na letnjim pripremama u Sloveniji. Ilija Stolica tako nastavlja uspešno da korača stazom koju je davno trasirao njegov ujak Vladimir Bulatović.
Kurir sport/ Lazar Delić