Nakon što je nedavno Vrhovni sud SAD poništio presudu Rou protiv Vejda iz 1973. i otvorio vrata zabrani prekida trudnoće širom zemlje, reagovali su i protivnici abortusa u Evropi sa stavom: I mi to možemo da uradimo!
Drugim rečima, protivnici abortusa u Evropi su sa obaranjem Roua dobili potvrdu svog uverenja da javno mnjenje i - što je možda još važnije - javna politika mogu da budu promenjeni.
"Ovo je veoma pozitivno i to je nešto što se gledati i druge sudije“, rekao je Gregor Pupink, direktor Evropskog centra za pravo i pravdu (ECLJ)i jedan od najvećih protivnika abortusa u Evropi. "Mislim da je očigledno da je 50 godina nakon Roua, abortus i dalje problem, i uvek će biti problem“, dodao je on. "Normalizacija nije moguća."
Pupink, rodom iz Kvebeka koji je studirao pravo u Francuskoj, vodi pravnu fondaciju iz Strazbura, gde sprovodi strategiju inspirisanu američkim pokretom protiv abortusa — uz finansiranje i podršku iz SAD.
Davanjem pravnih mišljenja i zastupanjem klijenata u sudskim sporovima, njegov ECLJ se zalaže za konzervativna tumačenja zakona o temama kao što su verske slobode, asistirano samoubistvo i, naravno, abortus, u Evropskom sudu za ljudska prava i drugim međunarodnim organizacijama.
Američke veze
Američke organizacije koje se bore protiv prava na abortus šire svoj uticaj svuda u svetu, s tim da su prvo dugo radile na tome da taj postupak postane nezakonit u Sjedinjenim Državama.
Sve je krenulo od evangelsta koji su protivljenje abortusu pretvorili u osnovni konzervativni stav. Time je verska desnica postala glavno glasačko telo Republikanske stranke koja je uskoro počela da širi svoj uticaj na pravne fakultete i pravosudni sistem, piše Politiko.
Aktivisti su 1982. osnovali Federalističko društvo kako bi promovisali konzervativna tumačenja američkog Ustava. Sada, kombinacijom izbornih uspeha, odlučnošću da svoj uticaj prošire kroz pravosuđe i čistom srećom koju su imali jer je bivši američki predsednik Donald Tramp uspeo da postavi čak troje sudija u Vrhovni sud, ostvarili su najveću pobedu u poslednjih pola veka.
Protivljenje abortusu nije novina u Evropi. Katolička crkva već vekovima osuđuje taj postupak, a njen uticaj s vremenom postaje sve jači. Dodatno, pravoslavne i konzervativne protestantske gripe imaju slične stavove.
Međutim, protivnici abortusa u Evropi nisu bili tako uspešni kao njihove kolege u SAD i zbog toga im američke grupe pomažu, deleći s njima taktiku i finansirajući ih.
Prema izveštaju Evropskog parlamenta, aktivisti iz SAD su između 2009. i 2018. donirali 81,3 miliona dolara za borbu protiv abortusa i promociju drugih konzervativnih vrednosti u Evropi.
Direktor Evropskog parlamentarnog foruma za seksualna i reproduktivna prava (EPF) Nil Data nazvao je odluku Vrhovnog suda rezultatom višedecenijske kampanje hršćanskih konzervativaca.
"Sada se to isto događa u Evropi. Mi smo samo u mnogo ranijoj fazi procesa od Sjedinjenih Država", rekao je Data.
Jedno su pravne bitke i lobiranje konzervativnih političara, ali protivnici abortusa znaju da ne mogu postići svoje ciljeve bez podrške javnosti, piše briselski sajt.
Dobar primer tog "ulepšavanja" je Lois Meklači (26) iz Škotske, koja radi u Savezu za obranu sloboda (ADF), evropskoj verziji američkog udruženja za zabranu abortusa.
Lois tvrdi da je njena pozicija protiv abortusa zapravo feminističke prirode.
"Mislim da možemo mnogo bolje da podržimo majke i njihove bebe", rekla je ona.
Šta dalje?
To da su protivnici abortusa sve mlađi, i što je još poraznije, žene (ogroman broj devojaka učestvovao je na takozvanim "pro život" skupovima po Evropi), nije promaklo aktivistima.
Prošle je godine poljska konzervativna analitičarska grupa Ordo Juris osnovala Koledž intermarijum u Varšavi namenjen promomovisanju konzervativnih ciljeva, obučavanju mladih za poslove u organizacijama pokreta, ali i stvaranju kandidata za pozicije na sudovima i drugim državnim institucijama.
Nije slučajno što se "univerzitet" nalazi u Varšavi. Poljska je zemlja koju protivnici pobačaja ističu kao svoju zvezdu vodilju budući da je Varšava 2020. uvela gotovo potpunu zabranu abortusa, kada je najviši sud presudio da se trudnoća ne može prekinuti u slučaju deformacije fetusa.
Pobačaj je dozvoljen jedino u slučaju silovanja, incesta ili ako je ugrožen život žene, mada i tada ta procedura teško prolazi.
Ordo Juris bio je pokretačka snaga iza ove odluke. Od tada je ultrakatolička konzervativna grupa usmerila svoje snage na pooštravanje ove zabrane, objasnila je Katarina Gesijak, direktorka Centra za medicinsko pravo i bioetiku te grupe.
"Organizacije koje se zalažu za abortus su još uvek aktivne i pronalaze različite načine da se poveća broj pobačaja", rekla je ona i pojasnila da je mentalno zdravlje jedna od, kako je rekla, "rupa u sistemu" koje NVO koje se zalažu za pravo na abortus koriste da bi ženama omogućile tu proceduru.
Druga su trudne ukrajinske izbeglice. "Borim se za to da izbeglice proveri naše tužilaštvo kako bi se pre izdavanja dozvole za prekid trudnoće potvrdilo da su ih stvarno silovali ruski vojnici", dodala je ona.
Primer Poljske takođe pokazuje da je jedna stvar postaviti ograničenja za prekid trudnoće, a druga stvar zadržati ih.
Uprkos dominaciji konzervativaca, 2016. je predloženi zakon o zabrani pobačaja povučen jer je bio previše nepopularan. I dok je odlukom Ustavnog suda iz 2020. izbegnuto glasanje u parlamentu, novi zakon je izazvao velike proteste - najveće u zemlji od pada Gvozdene zavese.
Protesti su se 2021. ponovno razbuktali nakon što je trudnica umrla jer su lekari odlagali pobačaj koji je mogao da joj spasi život. U međuvremenu se lider opozicije Donald Tusk, predsednik konzervativne stranke Građanska platforma, jasno izjasnio kao pobornik legalizacije pobačaja.
Situacija u Evropi
U Velikoj Britaniji konzervativni premijer Boris Džonson nazvao je presudu Vrhovnog suda SAD korakom unazad.
Francuska je otišla korak dalje, poslanici iz Makronove Republike u pokretu predložili su zakon o upisu prava na abortus u ustav zemlje.
Pravo na abortus u Francuskoj je već zakonom regulisano i dekriminalizovano 1975. godine.
Ustavni zakon će učvrstiti prava na abortus za buduće generacije, rekla je Mari-Pjer Riksain, članica parlamenta i stranke Republika u pokretu Emanuela Makrona.
"Ono što se desilo negde drugde ne sme da se desi u Francuskoj“, rekla je Riksain.
U Italiji, Simone Pilon, iz krajnje desne stranke Liga, pozdravio je odluku američkog suda nazvavši je "velikom pobedom".
Za razliku od njega. Đorđija Meloni, liderka druge velike italijanske desničarske stranke Italijanska brača pokušala je da umanji važnost ove odluke za građane Italije. "SAD i Italija imaju jako različite pravne sisteme koji ne mogu da se porede", rekla je ona Meloni.
U Španiji, lideri desničarskog Voksa, stranke koja ima svoje korene u borbi za zabranu pobačaja, učestvovali su u Madridu na skupu protivnika abortusa na kome je, prema procenama, bilo oko 20.000 ljudi.
U Hrvatskoj je nedavno slučaj Mirele Čavajde digao javnost na noge. Njoj su u zagrebačkoj bolnici rekli da nisu u mogućnosti da joj prekinu trudnoču iako je plod bio teško bolestan. Katolička crkva u Hrvatkoj izuzetno je uticajna i "infiltrirana" u sve pore društva.
Malta, je zemlja sa dva lica. Sa jedne strane je smatraju najboljom zemljom u Evropi za prava LBGT zajednice, a sa druge, to je jedina evropska zemlja koja potpuno zabranjuje abortus čak i u slučaju u kojem je život žene doveden u pitanje.
Mađarska je uspela da smanji broj abortusa proteklih godina pritiscima i pravnim preprekama. Slovačka je pokušala da uvede zabranu abortusa ali je parlament više puta u proteklih nekoliko godina odbacio nacrte zakona o zabrani abortusa.
Sviđalo se to evropskim vođama ili ne, debata o abortusu u Evropi neće nestati, a posle Roua, sigurno će se produbiti.
Kurir.rs