NA JESEN NAM PRETI TROSTRUKA EPIDEMIJA: Čekaju nas epidemije bolesti za koje se mislilo da su davno iskorenjene, a ovo je RAZLOG!
Lekari upozoravaju da zbog opadanja procenta vakcinisanih u Srbiji preti pojava mnogih bolesti za koje se mislilo da su davno iskorenjene
Procenat osoba vakcinisanih od opasnih virusa i bakterija u Srbiji opada te pored epidemije korone i gripa na jesen možemo da očekujemo i epidemiju pneumokoknih bolesti, u koje spadaju meningitis (upala tankih ovojnica mozga i kičmene moždine), pneumonija (upala pluća), kao i sepsa, infekcija krvi, upozorili su juče specijalisti na konferenciji posvećenoj ovom problemu "Povuci pravi potez".
Ističu da su oboljenja koje izaziva bakterija pneumokok i dalje vodeći uzroci smrtnosti u svetu u svim starosnim grupama iako se to može sprečiti vakcinacijom.
Oštećen imunitet
Pulmolog prof. dr Predrag Minić, načelnik Odeljenja za pulmologiju u Institutu za zdravstvenu zaštitu majke i deteta Srbije "Dr Vukan Čupić", istakao je da su deca mlađa od pet i stariji od 65 godina dve najrizičnije grupe kad je pneumokokna bolest u pitanju.
- Kod nas su deca zaštićena, ali se još uvek nedovoljno pažnje obraća na starije od 65 i ljude koji su u velikom riziku da teško obole od pneumokokne bolesti. Tu se pre svega misli na one koji nemaju slezinu, osobe sa ozbiljnim oštećenjem imuniteta - HIV pozitivne osobe, transplantirane, obolele od malignih bolesti. Za ovu kategoriju stanovništva država snosi troškove imunizacije - kaže prof. dr Minić i dodaje da su pomenute dve kategorije takođe najrizičnija grupa i kad je grip u pitanju.
- U prenošenju virusa gripa deca imaju centralnu ulogu. Ona su generatori epidemije, kao što se na kraju ispostavilo i kod kovida. Najvidljiviji uticaj vakcinacije jeste imunizacija kompletne populacije dece. To su uradili u Japanu sedamdesetih godina, kad su svu školsku decu vakcinisali protiv gripa, i jedini vidljivi uticaj je bio pad smrtnosti kod starijih od 65 godina. Starije osobe čuvamo tako što vakcinišemo decu.
Takođe, lekari ističu da su zarazne bolesti vekovima sejale masovnu smrt, a vakcine su najveće dostignuće u medicini jer su spasle mnoge živote.
Kliničke slike
Dr Aleksandra Radovanović Spurnić, pomoćnica direktorke Kovid bolnice Batajnica, kaže da je koronavirus jedan primer kako izgledaju infektivne bolesti.
- Lekar koji radi s pacijentima obolelim od koronavirusa na osnovu kliničke slike pacijenta može da pretpostavi da li je vakcinisan ili nije. Pacijenti koji su kao hospitalizovani imali teške kliničke slike i nalazili se u jedinicama za intenzivno lečenje uglavnom su bili nevakcinisani. Sa druge strane, virus korona ne ostavlja doživotni imunitet. Nakon preležane bolesti dobija se imunitet koji je vremenski ograničen, pa osoba može ponovo da se inficira. To znači da se vakcine moraju davati na neki određeni period. Verovatno će se menjati i tipovi virusa i pitanje je da li će ta jedna vakcina štititi protiv nekog drugog soja - rekla je ona i dodala:
- Tako je i kod gripa, jer svake sezone imamo novi soj pa se ljudi svake godine vakcinišu protiv tog soja. Što se tiče ove jeseni, svi pričaju o novom talasu koji se očekuje. Moj stav je da on ne može biti masovan s obzirom na to da imamo vakcine, antivirusne lekove i ljude koji su već preležali bolest.
Međutim, kovid nas je demantovao mnogo puta, tako da je veliko pitanje kako će sve izgledati na jesen.
Kurir.rs/ A. K.
Bonus video: