ŠTA ČEKA HONGKONG U NAREDNIH 25 GODINA? Četvrt veka od povratka bisera Orijenta pod okrilje Kine
Godine 1997. Hongkong je vraćen Kini, što je pokrenulo početak velikog političkog eksperimenta. Mnogi su bili zabrinuti oko toga kako će kapitalistička, slobodna bivša britanska kolonija proći pod komunističkom kineskom vlašću.
Zbog toga je Peking obećao da će građanske slobode Hongkonga - nedostupne na kopnu - biti očuvane najmanje 50 godina u skladu sa tada novim modelom "jedna zemlja, dva sistema".
Posle burnih 25 godina, taj eksperiment je dostigao polovinu svog "mandata". Šta Hongkong čeka u narednih 25 godina pokušao je da otkrije britanski javni servis BBC.
Promena politike
Glavno pitanje je koliko će Hongkong zadržati političke autonomije i slobode.
Pre primopredaje, mnogi su se nadali da će Kina na kraju postati liberalnija i da će vremenom omogućiti punu demokratiju i za Hongkong. Ovo je obećanje sadržano u Osnovnom zakonu grada, mini ustavu koji proizilazi iz sporazuma između Britanije i Kine.
Njime se predviđa progresivna izborna reforma tako da će izvršna vlast i svi članovi zakonodavne vlasti na kraju biti birani putem opšteg glasačkog prava.
Ali neki kritičari smatraju da je Peking prekršio ovo obećanje poslednjih godina restriktivnim zakonom o nacionalnoj bezbednosti i izbornim reformama koje dozvoljavaju samo "patriotama“ da se kandiduju za vođstvo Hongkonga.
Zakon iz 2020. donet je nakon masovnih prodemokratskih protesta 2019. godine, koji su uključivali nasilne sukobe između demonstranata i policije.
Sada, kažu posmatrači, postoji slaba nada za demokratskiji politički sistem i strahujr dr da se karakter grada suštinski promenio pod potpunom kontrolom Pekinga.
"Većina ljudi u Hongkongu misli da je (model) 'jedna zemlja, dva sistema' već nestao“, kaže Ted Hui, bivši prodemokratski poslanik koji je pobegao iz grada.
Vlasti kažu da zakon o nacionalnoj bezbednosti utiče na manjinu, ali Hui kaže da guši nekada živo građansko društvo Hongkonga.
Po donošenju zakona, desetine grupa, uključujući političke partije i sindikate, su se raspali. Vlasti su efektivno zabranile godišnje bdenje uz sveće u znak sećanja na masakr na Trgu Tjenanmen 1989. i marš na godišnjicu primopredaje 1. jula.
Nekoliko prodemokratskih medija, uključujući Epl dejli i Stend njuz, zatvoreno je u protekloj godini.
Hongkong, nekada svetionik slobode štampe u Aziji, ove godine je rangiran na 148. mestu u svetu po slobodi štampe, pao je za skoro 70 mesta u odnosu na prethodnu godinu.
A "grad demonstracija“ – koji ima dugu istoriju mirnih protesta – je utihnuo otkako je zakon o nacionalnoj bezbednosti stupio na snagu.
"Pošteno je reći da u doglednoj budućnosti u Hongkongu neće biti velikih protesta na terenu“, rekao je Džefri Ngo, saradnik za politiku i istraživanje američkog Saveta za demokratiju Hongkonga.
"Počevši od 2020. godine, imate ljude u Hongkongu koji su ili u zatvoru i zbog toga ne mogu ništa da urade, ili neke koji pokušavaju da ostanu van zatvora pa se samocenzurišu iz dobrog razloga", rekao je on.
Kineski zvaničnici, na čelu sa predsednikom Si Đinpingom, tvrde da su nedavne promene neophodna "poboljšanja“ modela "jedna zemlja, dva sistema“ koji su pozdravili kao "široko priznat uspeh“ koji bi se mogao nastaviti i posle 2047.
Dominik Li, propekinški poslanik, takođe tvrdi da ljudi u Hongkongu i dalje uživaju građanske slobode.
"Ljudi mogu da iznose svoje mišljenje o različitim pitanjima, sve dok to nema veze sa nacionalnom bezbednošću“, rekao je on. "Biće još ročišta i sud će odlučiti šta se tiče nacionalne bezbednosti.
On takođe kaže da je Peking usvojio zakon o nacionalnoj bezbednosti i promenio izborni sistem pošto se Hongkong "sve više politizovao“ i da je dostigao "kritičnu tačku“ 2019. godine kada je gradsko zakonodavstvo paralisao prodemokratski tabor.
"Ako mene pitate, i zakon o nacionalnoj bezbednosti i promene izbornog pravila su odluka prodemokratskog tabora“, rekao je on, dodajući da su umereni glasovi "marginalizovani“.
Li veruje da mnoge karakteristike Hongkonga ostaju - i da će verovatno ostati iste posle 2047.
"Ne mogu da govorim u ime centralne vlade, ali mislim da je njen glavni cilj održavanje prosperiteta Hongkonga", rekao je Li.
Međunarodni ili kineski finansijski centar?
Drugo je pitanje da li Hongkong može da zadrži status vodećeg međunarodnog finansijskog centra.
Godine 1997. "biser Orijenta“ je bio bogat grad čiji je BDP bio ekvivalentan skoro jednoj petini kineskog. Sada je to samo oko 2%, a Hongkong se suočava sa intenzivnom konkurencijom mnogih drugih kineskih gradova, posebno Šangaja.
"Pre dvadeset pet godina, kada je Kina bila mnogo manje razvijena nego sada, Hongkong se izdvajao kao veoma razvijen, međunarodno povezan grad“, kaže ouis Kuijs, glavni ekonomista za Aziju i Pacifik u S&P Global Rejtingsu. Sada su "mnogi gradovi ekonomski sustigli Hongkong".
Kuijs kaže da je grad i dalje "važna kapija u Kinu i van nje“ jer ima međunarodno priznati pravni sistem i finansijska tržišta koja su "veoma otvorena za ostatak sveta“.
Ali nedavne tenzije sa Pekingom i stroga strategija nula kovida naveli su mnoge da se pitaju da li grad gubi privlačnost među međunarodnim kompanijama.
Broj regionalnih sedišta međunarodnih firmi u Hongkongu opao je za skoro 10% od 2018. do 2021. Ali broj kompanija iz kontinentalne Kine koje otvaraju kancelarije u gradu porastao je za skoro 28 posto.
"Lice Hongkonga se razvija i verovatno postaje malo manje međunarodno… i malo više orijentisano na kopno“, kaže Kuijs.
Stanvnik Hongkonga ili Kinez?
Ali jedno od najhitnijih pitanja je šta znači biti žitelj Hongkonga.
Dijaspora brzo raste, a poslednjih godina sve veći broj meštana napušta grad.
Zvaničnici Hongkonga ne prate emigraciju. Ali mnogi od onih koji su za stalno otišli verovatno su se preselili u Veliku Britaniju, koja je primila više od 123.000 zahteva za BNO (British National Overseas - britanski državljanin iz inostranstva) vizu od njenog uvođenja u januaru 2021. do kraja marta ove godine.
Oko 70 posto stanovništva Hongkonga - 5,4 miliona - može da se prijavi za vizu, koja omogućava vlasnicima pravo da žive i rade u Velikoj Britaniji.
Politička neizvesnost je pokrenula talase imigracije u gradu u prošlosti – na primer kada je potpisana Zajednička kinesko-britanska deklaracija 1984. ili posle masakra na Trgu Tjenanmen u Pekingu 1989. godine.
Ali Ngo veruje da je ovaj put drugačije.
Za one koji su ranije otišli, "politička pretnja je bila zamisliva, ali je i dalje postojala mogućnost da se situacija sredi i da stvari i ne ispadnu tako loše. Trenutno je ta mogućnost nestala. Ovog puta ljudi napuštaju Hongkong sa očekivanjem da se verovatno neće vratiti", rekao je on.
Ngo kaže da će dijaspora verovatno zadržati svoj identitet Hongkonžana, a aktivisti među njima će verovatno nastaviti svoju borbu za demokratiju u Hongkongu i "izgraditi otpor iz inostranstva“.
Li, pak, veruje da će mlađa generacija koja raste u Hongkongu postati patriotskija. "Moje dete bi mi pričalo o ceremoniji podizanja zastave i ponekad bi spontano pevalo [kinesku] himnu", rekao je on.
"Ova generacija možda neće imati ista osećanja kao oni mladi ljudi koji su izašli na ulice 2019. godine", rekao je Li.
Neki, poput Ngoa, brinu da ovo dolazi po cenu jedinstvenog identiteta Hongkonga. "Moja najveća briga je da se Hongkong i Kina više neće značajno razlikovati jedna od druge do 2047. godine“, kaže on.
Kurir.rs