Andrij Melnik, ukrajinski ambasador u Nemačkoj, ponovio je da je za njega Stepan Bandera "borac za slobodu“, a ne fašista i masovni ubica. Zvanični Kijev se distancirao od izjava, a u nemačkim medijima ima kritika.
Ukrajinski ambasador u Nemačkoj Andrij Melnik "ponovo provocira“ izjavama o Stepanu Banderi, piše nedeljnik Špigel na svom portalu.
List podseća da među istoričarima uglavnom vlada konsenzus o tome da je Organizacija ukrajinskih nacionalista koju je predvodio Bandera (1909-1959) bila fašistička i rasistička.
"Ukrajinski ambasador Andrij Melnik polarizuje“, ocenjuje Špigel i podseća da je Melnik mnogo puta oštro kritikovao Berlin zbog navodno nedovoljne podrške Ukrajini koja je pod ruskom agresijom.
Neki te njegove oštre apele cene, piše Špigel, drugi ih vide kao neprimerene, ali Melnikov odnos prema Banderi sve vreme je sporan.
"Bandera je bio ukrajinski nacionalista koji je tokom Drugog svetskog rata jedno vreme sarađivao sa Vermahtom, ali je onda završio u koncentracionom logoru Zaksenhauzen, a kasnije ga je ubio KGB. U delovima Ukrajine važi za nacionalnog heroja zbog borbe za nezavisnost zemlje od Sovjetskog Saveza“, navodi se u članku, a prenosi "Dojče vele".
"Drugi u Banderi vide fašistu i ratnog zločinca koji je sarađivao s nacionalsocijalistima. Sam Melnik važi za Banderinu pristalicu.“
Tema je podgrejana nakon intervjua koji je Melnik dao nemačkom jutjuberu Tilu Jungu na kanalu Jung & Naiv, gde je tvrdio da su priče o tome da je Bandera komandovao masovnom ubijanju Jevreja i Poljaka samo ruska propaganda prihvaćena i na Zapadu.
"Nema dokaza da su Banderine trupe ubile stotine hiljada Jevreja", rekao je Melnik.
On je Banderu nazivao "borcem za slobodu“ uporedivši ga sa Robinom Hudom.
Voditelj Jung je Melniku potom citirao letke u kojima navodno Bandera poziva na uništenje Rusa, Mađara, Poljaka i Jevreja, ali je ukrajinski ambasador ponovio da Bandera nije bio masovni ubica i zatvorio temu rečima: "Neću ti sada reći da se od tog viđenja distanciram. I to je to!“
Špigel navodi da je odnos prema Banderi jedna od tačaka sporenja Rusije i Ukrajine, te da je Kijev 2015. doneo zakon kojim je "uloga nacionalističkih gerilaca protumačena kao borba za slobodu Ukrajine“.
Podseća se da je te godine Melnik položio cveće na Banderin grob, te da je, nakon početka rata u Ukrajini, žestoko nastupao na Tviteru protiv svih koji bi ga zbog toga kritikovali.
"Doduše, Banderin kult do danas nije mogao da se sasvim razvije: U zapadnoj Ukrajini ima mnoge pristalice, ali se u centralnoj i istočnoj Ukrajini odbacuje do danas", zaključuje Špigel.
Nemački mediji prenose i saopštenje Ministarstva spoljnih poslova Ukrajine koje se distancira od Melnikovih izjava navodeći da su to njegove lične pozicije, a ne zvanične.
Berliner cajtung prenosi neke od reakcija, uglavnom sa Tvitera, u kojima se Melnik oštro kritikuje zbog ovih izjava. "Pravi se da ne zna. Kakvo je ovo negiranje istorije. Kakva revizija istorije. Kakvo licemerje. Stidite se“, poručio je Melniku poznati pijanista Igor Levit.
Reditelj Tomas Bon napisao je da bi "svaki nemački političar, sportista, umetnik ili novinar, koji bi ovako govorio o poznatom fašisti i verovatnom masovnom ubici poput Bandere, u Nemačkoj bio izveden pred sud i sa pravom prezren“.
Ambasador Melnik je na Tviteru oštro odgovarao kritičarima, tvrdeći da Nemci nemaju pravo da kritikuju Banderu jer su nemački nacisti pobili deset miliona ljudi u Ukrajini.
On se u četvrtak na Tviteru oštro obratio i autorima jednog apela za prekid borbe u Ukrajini, nazivajući ih "gomilom pseudo-intelektualnih gubitnika“ koji bi trebalo da se "teraju dođavola sa svojim defetističkim savetima“.
Prethodno je nedeljnik Cajt objavio apel mahom nemačke grupe intelektualaca koji traže od Zapada da motiviše Ukrajinu na pregovore, umesto da je naoružava. Prema njihovom viđenju, nije realistično da Ukrajina pobedi u ratu i da sačuva celu svoju teritoriju, pa naoružavanje samo produžava agoniju i svet izlaže riziku od šireg sukoba.
Među potpisnicima su publicista Jakob Augštajn, profesor Volfgang Merkel, ekonomista Džefri Saks, bivši general Erih Vad, spisateljica Juli Ceh i drugi.
Kurir.rs/Dojče vele