Toplotni talas trajaće do 5. jula, a lekari upozoravaju da se do tada uzdržavate od teških fizičkih aktivnosti jer možete dobiti toplotni, pa čak i srčani udar
U Srbiji je juče bio najtopliji dan u ovoj godini sa izmerenih 38 stepeni u Banatskom Karlovcu, a za stepen ili dva niže temperature bile su u ostalim gradovima širom zemlje. Ovaj toplotni talas trajaće, prema najavama meteorologa, do 5. jula, a biće ih još nekoliko do kraja avgusta.
Lekari upozoravaju da ovako paklene temperature negativno utiču na zdravlje dece, starijih ljudi i hroničnih bolesnika, ali u opasnosti su i svi oni koji se napolju late teških fizičkih aktivnosti, uključujući trčanje ili rad u bašti, jer na ovoj vrućini mogu dobiti srčani udar.
- U najtoplijem delu dana bez preke potrebe ne izlaziti iz kuće, a ako ste na to prinuđeni, nositi zaštitnu odeću, šešir, na otkrivene delove tela mazati kreme sa zaštitnim faktorom.
Savetuje se rehidriranje, tj. pojačan unos tečnosti da bi se sprečila dehidratacija usled pojačanog znojenja i gubitak elektrolita. U cilju adaptacije na visoke temperature neophodna je i lagana ishrana bazirana na voću i povrću, uz manje i češće obroke - kaže za Kurir kardiolog dr Slađana Božović Ogarević i dodaje da se po najvećim vrelinama nikako ne preporučuju teške fizičke aktivnosti kao što su trčanje, rad u bašti i slično.
- Prilikom povećanih fizičkih napora u vreme letnjih vrućina mogu se javiti simptomi kao što su grčevi, iscrpljenost, sunčanica i toplotni udar. Zato se po toplom vremenu ne preporučuju napornije fizičke aktivnosti. To posebno nije dozvoljeno hroničnim pacijentima zbog mogućeg pogoršanja primarnog srčanog oboljenja. A kod pacijenata s bolešću krvnih sudova srca pri većem fizičkom naporu može doći i do srčanog udara - upozorila je dr Božović Ogarević.
Dugogodišnja lekarka Hitne pomoći, sada u penziji, dr Radmila Šehić potvrđuje da tokom toplotnih talasa ljudi koji se ne pridržavaju saveta lekara najčešće dobiju sunčanicu, toplotni udar ili dehidriraju.
- Simptomi toplotnog udara su osećaj nelagodnosti, ubrzan rad srca, konfuzija, slabost. Osobe koje zadesi toplotni udar uglavnom su dugo vremena bile izložene suncu, na primer na autobuskim stanicama, uglavnom ma mestima gde je gužva - objašnjava dr Šehić i dodaje da sunčanica nastaje kada vam je glava direktno izložena jakom suncu i najčešće se dešava ljudima koji ne nose šešir, kačket ili bilo koji vid zaštite.
- Sunčanica prolazi bez posledica, ali ukoliko se glavobolja i mučnina ne smiruju duže vreme, obavezno posetiti lekara radi daljeg ispitivanja - zaključila je ona.
Kurir.rs/ Iva Ogarević
Bonus video: