Alijansa je na samitu u Madridu u fokus stavila Bosnu i Hercegovinu, kojoj će pomoći u „izgradnji odbrambenih kapaciteta“. Analitičari ocenjuju da je ovo udar na Republiku Srpsku, te težnja da u regionu stvore poredak kakav žele
NATO ponovo stavlja u fokus zapadni Balkan! Najveći vojni savez na svetu je, naime, na upravo završenom samitu u Madridu odlučio da Bosnu i Hercegovinu proglasi državom od strateškog značaja za ovaj blok.
Maligni ruski uticaj
Doneta je i odluka o dodeljivanju paketa dodatne podrške u izgradnji odbrambenih kapaciteta, a pojačani angažman NATO, kako se navodi, predstavlja praktičnu i političku podršku uvedenu zbog mogućeg potpadanja pod uticaj Rusije, uz napomenu da je „bolja prevencija nego lek“. Neimenovani visoki zvaničnik NATO je otkrio medijima da se razmatra i uvođenje političkog savetnika za vezu pri štabu NATO u Sarajevu, koji zasad ima samo vojne kapacitete, a predviđeno je i povećanje broja članova osoblja u štabu NATO u Sarajevu, čime bi se ojačali kapaciteti u smislu jačanja saradnje.
Istovremeno, sprovode se i aktivnosti na jačanju borbe protiv dezinformacija i „malignog ruskog uticaja“. Politički analitičar Dragomir Anđelković ocenjuje da ovakvi potezi Alijanse predstavljaju akt agresije prema BiH s obzirom na to da ova država nije članica ovog bloka.
- U BiH mir održavaju međunarodne snage, u kojima je zastupljen i NATO, ali one deluju pod kapom UN. Kad NATO donosi ovakve odluke i izvodi ovakve zaključke van organa UN, on pokazuje svoje pravo lice i svoje prave težnje, koje su okupatorske, a ne mirotvorne - navodi Anđelković.
Dodaje da NATO smatra Balkan svojim dvorištem, ali da zbog srpskog otpora nije uspeo da na ovim prostorima nametne poredak kakav želi.
- Aktivnosti NATO su direktno uperene protiv Republike Srpske. One ujedno predstavljaju pokušaj Alijanse da iskoristi priliku da, dok se odvija sukob u Ukrajini, završi ono što je odavno započeto i na taj način pod svoju kontrolu postavi ceo region zapadnog Balkana - kaže Anđelković i podseća da rat u BiH nije izazvala Rusija, već upravo zapadne sile koje upravljaju i NATO i da je njihov uticaj taj koji je maligan, a ne, kako oni kažu, ruski.
Diplomata Milisav Paić smatra da odluke donete na samitu NATO predstavljaju direktan pritisak na Republiku Srpsku i srpski narod kako bi se uklopili u strategijske ciljeve Zapada.
- Njihova želja je da ceo region postane deo evroatlantskih bezbednosnih struktura i na neki način deo NATO, odnosno da ceo zapadni Balkan bude pod kontrolom zapadnih centara moći - objašnjava Paić.
Preventiva i poruka
S druge strane, Naim Leo Beširi iz Instituta za evropske poslove podseća da ovo nije prvi put od početka rata u Ukrajini da je BiH u središtu interesovanja EU i NATO i da je Eufor pre nekog vremena već pojačao svoj sastav u BiH za 500 vojnika.
- To je urađeno kao preventiva u slučaju da dođe do eskalacije i prelivanja sukoba iz Ukrajine na region. U tom smislu sada reaguje i NATO - kaže Beširi. Dodaje da, ukoliko rat u Ukrajini eskalira i Rusija dođe u konfrontaciju sa skandinavskim zemljama ili Bugarskom, odnosno ukoliko se sukob proširi na bilo koju tačku u Evropu, gotovo je sigurno da će se taj sukob preliti i na BiH, a onda i dalje po regionu:
- Zato odluke samita NATO treba posmatrati kao preventivni mehanizam i političku poruku Moskvi, Beogradu i Dodiku.
Boško Vukčević