Novo poglavlje rata u Ukrajini usledilo je tačno pre sedam dana kada su u noći petak na subotu, odnosno 25 na 26. jun 2022 godine kada je sa aerodroma Šajkovka u Kaluškoj oblasti u Podmoskovlju poletelo su četiri bombardera dugog doleta Tupovljev TU-22M3 koji pripadaju gardijskoj diviziji teških bombardera.
Bombarderi su poleteli sa aerodroma Šajkovka koji su posle leta preko Kaluške i Smolenske oblasti ušli u vazdušni prostor Belorusije i iz zone grada Petrikova koji se nalazi udaljen 60 km od ukrajinske granice lansirali rakete H-22, posle čega su se vratili nazad na aerodrom Šakojvska. Udar u kombinaciji sa krstarećim raketama H-101 izvršen je bio u noći petak na subotu i subota rano ujutro, kao i u nedelju na ciljeve u Kijevskoj, Černihovskoj i Sumijskoj oblasti, napadnut je i centar za obuku u Lavovskoj oblasti -centar Javoriv.
Narednog 27. juna napadnuta je Odesa. U ovom napadu ranjeno je šest osoba. Napad su izveli bombarderi Tu-22M3 koji su lansirali krstareće rakete tipa H-22.
Novi udar krstarećih raketa H-22 usledio je 28. juna kada je jedna raketa pogodila tržni centar u gradu Kremenčugu u Poltavskoj oblasti. Već narednog dana 29. juna u ponovljenom napadu krstarećih raketa na Odesu poginulo je 19 osoba, a njih 18. je ranjeno.
Svi napadi su izvedeni bili krstarećim raketama tipa H-22 koja veoma nervira vlast u Kijevu, da su zatražili da im se daju raketi sistemi tipa Patriot i THAAD kako bi presretali i obarali ove krstareće rakete.
H-22 (AS -4 Kitchen)
Razvoj ove krstareće rakete datira iz 1960-tih godina 20 veka kada je razvijena i uvedena u operativnu upotrenu strateške avijacije Vozdušno veovnih sil Sovjetskog Saveza. Sovjetsko vazduhoplovstvo po prvi put dobilo je u naoružanje smrtonosnu raketu za napad na udarne grupe nosača aviona.
Ova krstareća raketa proizvedena je u dve varijane: za protivbrodsku borbu koje su imale nukelarnu bojevu glavu i klasičnu, odnosno kumulativno fugasnu. Posebna verzija ove rakete razvijena je bila i za protivradarsku borbu koja se usmeravala na izvor radarskog snopa. Daljim usavršavanjem nastale su rakete i za napad na kopnene ciljeve.
Danas je ova raketa i dalje primarno naoružanje dalekometnih bombardera Tu-22M3 koji se nalaze u naoružanju ruskog vazduhoplovstva.
Ova raketa nastala je kada je razvoj rakete H-20 postao problematičan.
Optino konstrukcioni biro Raduga krenuo je u razvijanje novog tipa krstareće rakete H-22 poznata pod nazivom „burja“, a u NATO nomeklaturi AS 4 Kitchen, koja je bila veća, brža i jača od uzora britanske rakete „blue stil“, a koja je imala mogućnost da nosi nukelarnu bojevu glavu jačine 1 mega tone i ima inercijalni sistem vođenja.
Za ovu raketu veliko interesovanje pokazali su kako ratna mornarica, tako i vazduhoplovostvo.
Vazduhoplovostvo sovjetske mornarice smatralo je da im je potrebna u protivradarskoj verziji sa aktivinim tragačem izvora radarskog zračenja.
U pitanju je veoma ubitačno oružje koje pokreće raketni motor Isayev R-201-300/S5.44 na tečno gorivo koji raketi daje potisak od 83kN i 5,9kN tokom leta dostiže brzinu od 4,5 maha što je kod Ukrajinaca ukazivalo prilikom udara da je u pitanju „Kinžal“.
Raketa je je tu brzinu dostizala na visini od 24.380 m. Raketa ima kapacitet tri tone goriva TG02 i oksidator AK-20K koja obezbeđuje radijus od 270 do 550 km što zavisi od verzije, tj tipa rakete, trajektorije lete brzine i visine lansiranja. Motor koristi za pokretanje gasni generator za pogon turbopumpi i srednjeg generatora za obezbešenje delovanja hidaruličnih sklopova i avionike. Za konstrukciju rakete koristili su legure od titanijuma OT-4 i SM-5.
Danas na Zapadu postoji uverenje da Rusi imaju čak sedam verzija ovih raketa u operativnoj upotrebi H-22, H-22PG, PSI, P, M, MA, MP, N, NA.
Godine 2019. neke rakete nadograđene su novim paketom za vođenje APK-22.
Verzije sa nukelarnom bojevom glavu uključivale su i sistem TERCOM za mapiranje terena tokom leta rakete kao dopuna incercijalne navigacijske jedinice.
U napadu na Odesu, Kijev, Kremenčug najverovatnije je upotrebljena verzija M krstareća raketa sa aktivnim radarskim inercijalnim sistemom vođenja za lansiranje iz vazduha koja do cila leti po polubalističkoj trajektoriji.
Verziju MA ima potpuno autonomni sistem invercijalnog vođenja sa korekcijom na unapred određenim kontrolnim tačkama, kao kod američkih krstarećih raketa AGM-86 ALCAM i Tomohavk.
Pretpostavka je je možda korištena i H-22N kratareća raketa sa aktivnim radarskim inercijalnim sistemom vođenja sa niskim profilom leta, ali H-22 NA namenjena za uništavanje stacionarnih objekata na kopnu, gde je umesto termonukelarne bojeve glave korištena fugasna.
Taktičko tehnički podaci
Projektant OKB-2 155 Raduga
Dimenzije, 11,66-11 67 m (zavisi od verzije), prečnik 0,92m, razmah krila 3,0m, visina rakete sa složenim krilima 3 m
Početna masa: 5780 kg
Masa bojeve glave u zavisonosti od veruija 630, 900, 100 kg, termonukelarna bojeva glava jačine 1,0 kT
Visina leta 22,4-24 k
Domet 110-600 km
Visina tokom leta 10-14 km,
Majsimalna brzina 3,5-4,6 maha
Motor: ZHD S5.44 potiska 13,4kN
Gorivo TG-02/AK-20F
Kurir.rs/A.Mlakar