Sigurnost zaposlenja u državnoj upravi izgubila je na atraktivnosti u situaciji nedostatka radnika, piše u subotu Jutarnji list, navodeći da ministarstva ne mogu pronaći zaposlene ni za radna mesta s početnom platom od 8.000 kuna (1 EUR- 7,5 kuna)
Ministarstvo pravde i uprave raspisalo je 25. maja konkurs za 22 radna mesta, među kojima i za višeg informatičkog konsultanta, stručnjaka za informacione sisteme u pravosuđu, sa početnom platom od oko 8.000 kuna. Niko im nije odgovorio.
Tražili su i šefa Službe za međunarodnu saradnju i razvoj i unapređenje normativnog okvira. Javio se jedan kandidat. Početna plata ovde je oko 9.000 kuna neto.
Problemi sa tržištem rada sa kojima se suočavaju privatnici, koji više ne mogu da nađu domaću radnu snagu u zanimanjima koja su deficitarna i stoga sve više uvoze strane radnike, sve više se prelivaju i na državnu službu.
Nekada je sigurnost zaposlenja bila privlačna, posebno u vreme kriza, kada je privatni sektor bio primoran da otpušta radnike, a danas, kada je situacija takva da svuda nedostaje radnika, niko ne želi da radi za državu, gde su prosečne plate relativno niske i gde nema napretka po zaslugama, a ne po podobnosti, pa se izabranima izmišljaju poslovi da bi uopšte napredovali.
Početna plaća administrativnog osoblja sa srednjom stručnom spremom je oko 5.000 kuna, a stručni suradnici zarađuju oko 6.000 kuna. Sistem plata je nejednako uređen, pa se često dešava da se plata za isto radno mesto u različitim službama razlikuje u zavisnosti od toga da li je reč o državnoj upravi, agencijama ili javnom servisu.
Tako da ni kvalitetniji kadrovi često ne mogu da budu nagrađeni za dobar rad, pa takvi činovnici ili beže u agencije i sisteme koji imaju bolje koeficijente ili odlaze u privatne firme nakon sticanja znanja u državnoj službi.
U Hrvatskoj je broj zaposlenih u javnom i državnom sektoru ogroman, ali kada se pogleda samo uža državna uprava, odnosno službenici i zaposleni u ministarstvima, isključujući policajce, vidljiv je trend smanjenja broja zaposlenih.
Za samo tri meseca ove godine ministarstva su ostala bez 165 ljudi, a u odnosu na pre godinu dana broj zaposlenih smanjen je za 324, pa je na kraju marta zaposleno 16.435 ljudi. Procene su da će veliki broj administrativnog osoblja otići u penziju u narednom periodu.
Zato su pojedini ministri prinuđeni da „otimaju“ dobre radnike premeštanjem svojih kolega iz službe, piše novinar Jutarnjeg lista Goran Penić.
Kurir.rs/Večernji.hr