U našem pregovaračkom okviru sa EU jasna je formulacija da dve strane, Beograd i Priština, treba da zaključe pravno obavezujući sporazum o sveouhvatnoj normalizaciji odnosa. Svako rešenje se traži u skladu sa tom odrednicom, bez umetanja značenja da normalizacija odnosa podrazumeva naše priznanje tzv. nezavisnog Kosova, poručuje u intervjuu za Kurir ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović.
Osvrćući se na činjenicu da pojedine države, poput Nemačke, insistiraju na priznanju tzv. nezavisnog Kosova, Joksimovićeva naglašava da je u našem pregovaračkom okviru sa EU jasna formulacija da dve strane, Beograd i Priština, treba da zaključe pravno obavezujući sporazum o normalizaciji odnosa.
- Svako rešenje se traži u skladu sa tom činjenicom, bez umetanja značenja da normalizacija odnosa podrazumeva naše priznanje tzv. nezavisnog Kosova. Jasne su nama odavno pozicije i očekivanja pojedinih zemalja, ali EU mora da bude statusno neutralna, jer ne donosi ona odluke o priznanju ili nepriznanju, već je to kompetencija država članica, a pet država članica ne priznaje tzv. nezavisno Kosovo. Dakle, rešenja mora biti pre članstva, ali kakvog, to se ne može unapred određivati. Tako kaže pregovarački okvir. Najnoviji jednostrani potezi Prištine, samo nekoliko dana nakon što je postignut plan realizacije dogovora o energetici, pokazuje da Priština aktivno obesmišljava dijalog i time sada treba da se bave i specijalni izaslanik Lajčak i Evropska spoljnopolitička služba.
Na čemu zasnivate optimizam da bi Srbija mogla da postane članica EU za pet do sedam godina?
- Bilo bi poražavajuće da kao ministar za evropske integracije i glavni pregovarač od 2014, posle toliko mukotrpnog rada, koji je teško i opisati, kao i iz prilično nezahvalne pozicije koju sam svesno prihvatila, jer pouzdano verujem u članstvo Srbije, nisam u stanju da kažem šta je po mom mišljenju moguće u najboljem slučaju kada je reč o našoj spremnosti za članstvo, ali i o spremnosti same reformisane EU za nove države članice. Ako je kredibilna strategija proširenja u vreme kad je predsednik Evropske komisije bio Klod Junker dala mogućnost za članstvo Srbije u EU do 2025, pod uslovom da i EU i Srbija urade svoj deo posla, zaista bi bilo poražavajuće i za samu evropsku ideju o Srbiji u EU da nam se predaleko čine 2027. ili 2029. Dodatno, ako se ima u vidu narativ koji je nedavno provejavao o 2033. kao pristupnoj za ceo region zapadnog Balkana, onda je bez dileme naša zemlja makar na pola tog vremenskog puta. Srbija je i po staroj metodologiji prevalila polovinu pregovaračkog posla, a po novoj, jedina je dosad i ubrzala pregovore. Mi ćemo tokom naredne godine imati spremne klastere: 2 - unutrašnje tržište (u kojem je devet poglavlja) i 5 - kohezija, resursi i poljoprivreda (pet poglavlja), klaster 3 - inkluzivni rast i konkurentnost (osam poglavlja) već je spreman, a klasteri 1 - vladavina prava, i 4 - zelena agenda i održiva povezanost - otvoreni su. Ostaje pitanje klastera 6 u pogledu zajedničke spoljne i bezbednosne politike, i to i jeste važno političko pitanje. Naravno, u aktuelnom trenutku, gde dominira geoplitički vrednosno politička dimenzija procesa, moguće je i da se neutemeljeno na individualnim rezultatima ubrza proces, kao i da se isto tako neutemeljeno uspori. No, ključno je da mi budemo spremni za naš deo obaveza iz reformskog procesa, a onda se stvari drugačije sagledavaju iz ugla i naših građana i EU. Verujem i da će nova vlada ubrzati reforme i evropski put Srbije.
Region na prošlonedeljnom samitu u Briselu nije napredovao ni za pedalj ka članstvu u Uniji. Istovremeno, Ukrajina i Moldavija su dobile status kandidata za članstvo. Kako gledate na domete tog samita? I hoće li, prema vašem mišljenju, Ukrajina postati članica pre Srbije?
- Taj sastanak na visokom nivou, ako je inicijalno i bio zamišljen kao mesto za donošenje važnih odluka i vesti za neke od zemalja tzv. zapadnog Balkana, u međuvremenu je izgubio tu ambiciju jer je bilo jasno da se do tog sastanka neće otkočiti blokada prema Severnoj Makedoniji, a onda u paketu i Albaniji. Što se tiče pomenutih zemalja iz Istočnog partnerstva, koje dosad nisu imale jasnu perspektivu članstva, odluke o dodeljivanju statusa kandidata deo su mera u odgovoru na krizu, veoma su kompleksne iz više razloga i više su snažna politička poruka i njima, ali i geopolitičkim interesima Ruske Federacije. Takva odluka vodiće i ka neophodnim izmenama Lisabonskog sporazuma kao temeljnog dokumenta EU, što dodatno može biti veoma osetljiva tema i politički poduhvat u budućnosti ukoliko dođe do produbljivanja nastale krize. Uopšte ne mislim da je to bilo kakva suštinska prečica za članstvo, jer od statusa kandidata do punopravnog članstva mora da se uradi mnogo toga. Svaka država u procesu pristupanja EU treba da napreduje u skladu sa ostvarenim rezultatima u procesu reformi, pa i ove zemlje, oko čega su izričite i glasne čak i sada neke od članica EU. Uostalom, od 2014. naovamo moje ministarstvo i ja smo u više navrata organizovali studijske posete institucijama iz Ukrajine, koje su želele da saznaju više o tehničkim aspektima procesa pregovora. Ne znam zašto bismo mi na to gledali sa podozrenjem, mi imamo svoje pregovore, duboko smo u procesu i mislim da će u Uniji biti političke mudrosti da iskoristi strateško opredeljenje Srbije i drugih zemalja koje žele da postanu članice EU, čime će biti ojačana i EU i njena strateška, ekonomska i geopolitička konkurentnost.
Da li ćemo u jednom trenutku morati da se "uskladimo sa politikom EU" po pitanju uvođenja sankcija Rusiji?
- Naša obaveza usklađivanja je takođe definisana pregovaračkim okvirom i mi smo u obavezi da, u momentu kada postanemo punopravna članica EU, budemo potpuno usklađeni sa politikom EU. Ali, pošto su pregovori politički proces, potpuno nam je jasno da su se sada očekivanja izoštrila, da se traži jedinstvo svih i u EU i među kandidatima u pogledu restriktivnih mera prema Rusiji, jer se to vidi kao jedini instrument kojim se slabi Rusija, pošto se izbegava globalni sukob koji bi odveo svet u kolaps. Zato se sada fokus sa vladavine prava pomerio na zajedničku spoljnu i bezbednosnu politiku. Mi smo toga svesni, ali za nas iz brojnih razloga to nije bilo jednostavno. Srbija će uvek biti na strani međunarodnog prava i poštovanja principa nepovredivosti suvereniteta i integriteta zemalja, što smo i pokazali delima glasajući za sve relevantne međunarodne rezolucije kojima su se branila ova osnovna načela međunarodnog poretka mira. To se vrednuje u EU, ali nisam sigurna da će to biti dovoljno. Po prirodi mog resora, ali i kao međunarodni sekretar SNS, prisustvujem brojnim evropskim i globalnim forumima i naši građani možda nisu ni svesni kakva i koliko je naelektrisana atmosfera i opšta osuda i unisona podrška dugotrajnoj izolaciji Rusije. Ne mislim da je to dugoročno dobro ni za koga, ali situacija je sada takva kakva je.
Šta mislite o stvaranju Evropske političke zajednice, koju predlaže francuski predsednik Emanuel Makron? Mnogi tu zajednicu, iako je to demantovano, ipak vide kao alternativu za članstvo u EU?
- Kad su prelomna vremena, uvek imate utakmicu novih ideja, starih zamisli sa novom ambalažom, želje da budete u grupi predvodnika kreiranja odgovora na promene. To je legitimno i svakako nije loše. U pogledu razumevanja ove ideje važno je što u zaključcima Saveta EU stoji nedvosmislena politička poruka da to neće biti zamena za članstvo, već da je reč o produbljivanju saradnje u okviru postojećih pristupnih pregovora sa državama kandidatima za članstvo, sa najširim formatom konsultacija na temu bezbednosti, održivog snabdevanja energentima, sajber-sigurnosti i održivog lanca prehrambenog snabdevanja. Širenje formata se posebno odnosi na redefinisano i osnaženo uključivanje i drugih nečlanica sa evropskog kontinenta, Norveške, Velike Britanije, Islanda, Švajcarske, zapadnog Balkana, kao i dela Istočnog partnerstva. Kada je o Srbiji reč i prisustvu predsednika Vučića samitu, jasno su naglašeni i naša rešenost i opredeljenje same Unije za dalje jačanje samog procesa integracije.
Ivana Žigić