Frederik B. Hodžis, bivši komandant američke vojske u Evropi, tvrdio je prošlog meseca da će ukrajinske snage uskoro usporiti napredovanje Rusije i, kako je izvestio Njujork tajms, početi da „poništavaju uspehe Rusije do kraja leta“. On je rekao da je njegovo samopouzdanje zasnovano na njegovom uverenju da „ukrajinska logistička situacija postaje sve bolja svake nedelje, dok će ruska logistička situacija polako degradirati“, prenosi portal 19fortyfive.
Takve tvrdnje su, međutim, u suprotnosti sa vidljivom realnošću na bojnom polju – i nastavljaju uznemirujući, decenijama dug trend loših i obmanjujućih saveta koje daju najviši američki vojni oficiri.
Slušajući u protekla četiri meseca šta su američki penzionisani generali i admirali govorili na televiziji, bilo bi oprošteno verovanje da Ukrajina pobeđuje u ratu sa Rusijom, da su Putinove trupe i vođe nesposobni i da će uskoro ukrajinske trupe početi da vraćaju Ruse nazad.
Takvo verovanje bi, međutim, bilo veoma pogrešno, jer značajni dokazi ukazuju na gotovo suprotno.
Ružičaste, optimistične – i netačne – procene oficira američke zastave su, nažalost, postale norma u poslednjih nekoliko decenija. Dok neki sadašnji i bivši generali daju odlične i tačne procene, previše je onih koji to ne čine. Posledice američke politike često su bile teške. Vreme je da ponovo procenimo koliki kredibilitet treba da pridajemo američkim generalima i admiralima.
"Kao što sam zapisao na ovim stranicama, uslovi i vojne osnove jasno očigledne godinama snažno sugerišu da Ukrajina ne može da dobije rat sa Rusijom i da su i Kijev i Vašington trebali da donesu različite političke izbore na osnovu te realnosti, kako pre tako i od ilegalne invazije Rusije. Ali, kao što je grafički detaljno prikazano u nastavku, aktivni i penzionisani oficiri za zastavu stalno su tvrdili da – ignorišući jasne dokaze o suprotnom – Ukrajina ima šansu da pobedi u ratu", kaže autor Denijel Dejvis.
Takve neopravdane tvrdnje navele su kreatore politike i američku javnost da pogrešno veruju da treba da nastavimo da ohrabrujemo Ukrajinu da nastavi borbu protiv Rusije. Američka zvanična politika je bila da Kijevu obezbedi značajno naoružanje za odbranu i ogromnu emocionalnu podršku, ističe on
Da su generali bili u pravu, da je Ukrajina zaista bila blizu pobede u ratu i ako bi pomoć koju smo ponudili mogla da preokrene vagu u korist Kijeva, onda bi naša politika mogla imati smisla. Ali nije. Ukrajina ne pobeđuje u ratu i nije ni blizu pariteta, a još manje superiornosti, prema ruskim snagama.
Autor detaljno opisuje mnoge praktične, vojne razloge zbog kojih Ukrajina gubi rat i verovatno će nastaviti da gubi. Po njegovoj proceni, ako Kijev nastavi da odbija da traži sporazumno rešenje sa Rusijom – nešto što je razumljivo odbojno za mnoge ukrajinske građane i vladu – oni su u opasnosti ne samo da skliznu u dugoročnu pat poziciju, već i da izgube rat.
"Ne oklevam da priznam da ne mogu da garantujem ishod u ovom ratu. Previše je promenljivih i informacija koje nemam, i nemam pristup tajnom savetu ni ruskog ili ukrajinskog generalštaba, ni saveta zapadnih lidera NATO-a. Brojne stvari bi mogle da promene dinamiku i putanju rata, koje nisu javno poznate. Naravno, događaji koji tek treba da se dese mogu dovesti do velikih promena kursa".
Ali kao što sam detaljno izložio, trenutni trendovi i vojne osnove otkrivaju da Ukrajina nesumnjivo gubi ovaj rat. Da bi se uslovi dovoljno dramatično promenili da bi eventualna ukrajinska vojna pobeda bila moguća, kao što i dalje tvrde mnogi generali, zahtevalo bi radikalan pomak od današnje realnosti. Osim puke retorike, nema dokaza da dolazi do tako radikalne promene. Stoga je neodgovorno, tvrdim, reći američkom narodu da je željeni ishod moguć kada svi dokazi vrište da nije – i potpuno okrutno prema ukrajinskim oružanim snagama i civilnom stanovništvu, negovati uverenje da oni imaju šansu, kaže on.
Da bi imao najbolju šansu da zaštiti vitalne nacionalne interese Amerike i spasi što veći broj ukrajinskih ljudi od stradanja, Vašington mora da promeni kurs i počne da formira politiku zasnovanu na iskrenoj i poštenoj proceni borbene, ekonomske i diplomatske realnosti ovog događaja. Biće teško doći do tog racionalnog mesta, međutim, osim ako prvo ne prepoznamo da su dosledno ružičaste slike koje su naslikali američki oficiri za zastavu u poslednjih nekoliko decenija bile grozne.
Moja 21 godina aktivne službe u vojsci SAD, uključujući četiri borbena angažmana, dovela me je u poziciju da lično posmatram mnoge greške i loše procene i aktivnih i penzionisanih generala. Kumulativni rezultat njihovih često pogrešnih saveta bio je podjednako loš za našu zemlju, što je rezultiralo nekim od najgorih vojnih i spoljnopolitičkih odluka koje je naša zemlja donela.
Bez obzira da li su to bile rutinske tvrdnje, ludoTokom perioda od 20 godina, uspeha u avganistanskom ratu kada su događaji konačno dokazali da je to uvek bio katastrofalan neuspeh, ili stalne tvrdnje o uspehu tokom i nakon rata u Iraku 2003. godine – pre nego što su se iračke bezbednosne snage koje su obučavale SAD istopile u prvi kontakt sa Islamskom državom – visoki američki vojni lideri su dosledno obmanjivali američku javnost o pravom stanju stvari.
Praktično od početka ukrajinsko-ruskog rata, američki aktivni i penzionisani generali su dosledno tvrdili da su ruske trupe nesposobne, da su njihove trupe loše disciplinovane, arogantne, nemotivisane, a ponekad su se pobunile protiv svojih vođa i odbijale da se bore. Rusi, tvrdili su mnogi generali, nisu mogli da pobede, a general Hodžis je tvrdio da će Ukrajina početi da gura Putinove trupe pre kraja ovog leta, ističe Dejvis.
Ipak, Rusija kontroliše više od 20 odsto ukrajinske teritorije i nastavlja da osvaja urbane centre u Donbasu, ubijajući više od 200 vojnika dnevno, ranjavajući još 500 u tom procesu.
Rusija nadmašuje Ukrajinu sa 20-1 u haubicama, 40-1 u artiljerijskim granatama i raketama, i ima značajnu prednost u vazdušnim snagama. Ne postoji racionalna osnova na kojoj se može tvrditi da Ukrajina može da zaustavi Ruse, a još manje da ih povrati.
Prikladno je, u svetlu užasnog dosijea koji su aktivni i penzionisani generali stekli tokom poslednjih nekoliko decenija, da i mediji i javnost treba da daju više pažnje na buduće tvrdnje generala. Razumljivo je zašto bi mnogi dali opšte poverenje reči višeg komandanta: oni obično imaju 30 i više godina iskustva i služili su na najvišim nivoima. Ali dokazi potvrđuju da je ovo poverenje izgubljeno i na generalima je da to poverenje vrate. Govoriti istinu i davati iskrene procene bilo bi dobro mesto za početak.
Kurir.rs