Otkrivena je nova vrsta džinovskog lokvanja, nakon što se 177 godina "krila" naočigled svih.
Ogromna biljka bila je u arhivi Kraljevske botaničke bašte u Kjuu i rasla je u brojnim vodenim zbirkama, ali je greškom identifikovana kao druga vrsta.
Sada je detaljna naučna studija otkrila da je u pitanju nova vrsta lokvanja koji takođe drži rekord kao najveći lokvanj na svetu, sa listovima koji rastu više od 3 metra širine.
Biljka je nazvana Victoria boliviana - nazvana po Boliviji, gde raste u jednom vodenom basenu u delu rečnog sistema Amazona.
Hortikulturista Karlos Magdalena, jedan od vodećih svetskih stručnjaka za lokvanje, dugo je sumnjao da je biljka drugačija od druge dve poznate džinovske vrste, Victoria amazonica i Victoria cruziana.
Tako je radeći sa naučnicima iz Bolivije – iz Nacionalnog herbarijuma Bolivije, Botaničke bašte Santa Kruz i Javne botaničke bašte La Rinkonada – sakupio nešto semena i vratio ih u Kju.
"To je značilo da možemo da ga uzgajamo rame uz rame sa dve druge vrste pod potpuno istim uslovima. Kada smo to uradili, mogli smo vrlo jasno da vidimo da je svaki pojedinačni deo biljke bio potpuno drugačiji", rekao je on BBC-u i ovo otkriće opisao kao "vrhunac" svoje karijere.
Radeći zajedno sa Magdalenom, botanička ilustratorka Lusi Smit napravila je detaljne naučne crteže sve tri vrste. To je uključivalo odlazak u staklenik noću jer cvetovi lokvanja izlaze samo u mraku.
"Mogla sam da dobijem pristup cveću, a takođe sam, gledajući lišće, mogla, kao ilustrator, da istaknem te razlike koje sam videla. I dok sam crtala te razlike, one su postale još jače u mom umu i pronašla sam nove načine da ih razlikujem. Možda sam pristrasna, ali od tri vrste mislim da [nova vrsta] ima najlepše cvetove".
Kju ima dugu istoriju sa ovim biljkama: Kuća lokvanja je izgrađena 1852. da bi bašta predstavila svoje kolekcije.
Divovi - otkriveni 1800ih - bili su prirodno čudo tog doba, a rod je dobio ime po kraljici Viktoriji.
Ali novo otkriće pokazuje da vodeni ljiljani još uvek imaju neka iznenađenja i naučnici kažu da o njima ima još mnogo toga da se nauči.
Dr Aleks Monro iz Kjua kaže da nijedna od tri vrste nije dobro proučena.
"Još uvek ne znamo koliko populacija ima i koliko se razlikuju po veličini. Ne razumemo baš dobro biologiju oprašivanja. Ne znamo mnogo o širenju vrste – kako se ona prenosi sa jednog mesta na drugo. Dakle, ima još mnogo nepoznanica. I mislim, zato što su tako ogromne - tako očigledne - ljudi zapravo nisu razmišljali da ih proučavaju tako detaljno".
Kurir.rs