Nade u mirovni sporazum s Vladimirom Putinom su "puke iluzije" rekla je za britanski Telegrad Julija Timošenko, vođa Narandžaste revolucije u Ukrajini 2004.
Timošenko, koja je došla na vlast kao premijerka za vreme prve ukrajinske pobune protiv Kremlja, upozorila je da bi svaki dogovor kojim bi se Vladimiru Putinu prepustio deo teritorije Ukrajine, ruskog predsednika samo podstakao na dalje otimanje zemlje.
Jedino rešenje, smatra Timošenko, je "dokrajčiti" ga potpunim uništenjem ruske vojske, usprkos evidentnom rastu broja poginulih ukrajinskih vojnika, piše Telegraf.
Kako navodi britanski list, njene primedve su neka vrsta ukora zapadnim liderima koji su nagovestili da bi odustajanje od delova Donbasa bio kompromis neophodan za mir.
Francuska i Nemačka su otvorene prema ideji prepuštanja Rusiji dela ukrajinske teritorije, uprkos oštrim komentarima posle samita G7 kada je francuski predsednik Emanuel Makron rekao da "Rusija ne može i ne sme da pobedi".
Timošenko strahuje da će, kako ekonomska cena sukoba za Evropu raste, sve popularnija biti inicijativa da se Kijev gurne prema mirovnom sporazumu.
"Iznenađena sam da neke zemlje nastavljaju da zastupaju politiku popuštanja Putinu. To je neprihvatljivo za celu Ukrajinu. Mirovni sporazum je iluzija, jedini izlaz je pobeda u borbi. Svaki mirovni sporazum biće prvi korak prema sledećem ratu", poručila je ona.
Timošenko je dodala da, uprkos gubicima, Putin želi da produži rat u nadi da će se na kraju pojaviti podele unutar NATO. Ona je podržala apele ukrajinskog lidera Volodimira Zelenskog da Zapad Ukrajini pošalje što više projektila kako bi se odnos snaga u Donbasu donekle uravnotežio.
Ovih dana u Donbasu ukrajinske snage navodno gube do 100 vojnika dnevno.
Politička karijera Julije Timošenko vrlo dobro ocrtava nestabilni postsovjetski put Ukrajine, razdoblje razdeljeno unutrašnjim sukobima, kao i intervencijama Moskve, piše Telegraf.
Godine 2004. Timošenko je učestvovala u Narandžastoj revoluciji, koja je dovela do masovnih uličnih protesta kojima su poništeni izbori namešteni u korist proruskog kandidata Viktora Janukoviča.
Timošenko je tada prozvana slovenskom "Jovankom Orleankom", a njene pletenice kopirane su na svetskim modnim pistama.
Međutim, Narandžasta revolucija brzo je prerasla u unutrašnje sukobe, omogućivši Janukoviču da preuzme vlast 2010. godine.
Timošenko je tada osuđena na sedam godina zatvora pod optužbom za zloupotrebu položaja. Za optužbe je rekla da su politički motivisane, a oslobođena je nakon druge prozapadne pobune u Ukrajini 2014. godine, kada je Janukovič pobegao u Rusiju.
Timošenko je izgubila od Zelenskog na izborima 2019. godine, ali mu je pružila podršku nakon ruske invazije u februaru.
Bivša ukrajinska premijerka smatra da je vrlo verovatno da će Rusija pokušati da zauzme i druge susedne države, pre svega Moldaviju, Belorusiju, Gruziju, Kazahstan kao i skandinavske i baltičke zemlje.
"Moj savet tim zemljama bio bi da ne gube vreme i da počnu da grade jake oružane snage i postanu članice NATO-a ako već nisu", rekla je ona.
Timošenko takođe veruje da je Putin spreman da upotrevi nuklearno oružje.
Prema njenim rečima, ruski lider možda nije dovoljno samoubilački raspoložen da nuklearno oružje iskoristi protiv članica NATO-a, ali bi mogao da upotrebi malo taktičko nuklearno oružje u Ukrajini, računajući da Zapad neće odgovoriti.
"Spreman je da pređe sve linije i igra protiv svih pravila, to je izvor njegove snage", poručila je Timošenko.
Na pitanje Telegrafa da li podrška britanskog premijera Borisa Džonsona Ukrajini predstavlja rizik da NATO bude uvučen u Treči svetski rat, Timošenko je bila direktna: "Mi smo već u Trećem svetskom ratu, budući da sada iza Ukrajine stoji 50 zemalja. Potrebno nam je još oružja kako bismo slomili rusku vojsku na ukrajinskoj teritoriji. To će biti kraj Putinovog režima, jer ruski narod neće tolerisati takav poraz".
*Sve informacije o sukobu u Ukrajini na portalu Kurir.rs prenete su iz izvora koji su se do sada pokazali prilično relevantnim, i koje u skladu sa okolnostima i dužnom novinarskom pažnjom dodatno proveravamo. Ipak, kako je u toku i pravi medijski i propagandni rat, redakcija Kurira moli čitaoce da nam skrenu pažnju na eventualne dezinformacije i lažne vesti, kako bismo pravovremeno reagovali i ispravili eventualne greške. Informacije slati na mejl redakcija@kurir-info.rs
Kurir.rs/Telegraf