IZA PESME DIMITRIJO, SINE MITRE KRIJE SE NAJTUŽNIJA PRIČA NA SVETU Podmetnula mužu bebu pa umrla na porođaju! Ubio joj se na grobu
Oženio se lepoticom Stanom o kojoj su kružile glasine da joj od Vranja do Niša nema ravne po lepoti. Bio je to brak iz ljubavi, ali u tom braku nije bilo dece, zbog čega je sverkva Bosa bila nesrećna i otvoreno patila
VRANJE - Stana Avramović Karaminga bila je vranjska pesmomajka, srpska pevačica i autorka tradicionalne muzike, kao i jedne od najpoznatijih južnjačkih pesama "Dimitrije, sine Mitre" iza koje se krije teška istinita priča.
Kako je nastala pesma "Dimitrije, sine Mitre"
Dimitrije je bio Stanin brat od tetke sa očeve strane. Oženio se lepoticom Stanom, Karaminginom imenjakinjom, o kojoj su kružile glasine da joj od Vranja do Niša nema ravne po lepoti.
Bio je to brak iz ljubavi, ali u tom braku nije bilo dece, zbog čega je sverkva Bosa bila nesrećna i otvoreno patila. Često ih je ispraćivala u crkvu uz reči: "Ajde, sine, pa i dete povedi!"
I sam Dimitrije je, zbog pritiska nezadovoljne majke, počeo da prebacuje teret na svoju ženu i često joj govorio:
- Badava, Stano, tvoja ubavinja, kad nesi rodila muško ili žensko. Svi se kunev u deca, a ja u tebe!
Htela da se obesi
Govorkanja okoline, ali i ponašanje samog Dimitrija i njegove majke je u Stani budilo toliki očaj da je želela da se obesi kako bi svima skratila muke. Međutim, Toma Karaminga, Dimitrijin ujak, kao neko ko je stariji i sa više životnog iskustva, želeo je da spase taj brak. On je Stanu savetovao da zatrudni sa drugim čovekom.
- Ja ću greh da nosim, a imati decu nije greh - govorio joj je.
Nije mnogo vremena prošlo, a vest o Staninoj trudnoći brzo se raširila čaršijom i sve obradovala. Bila je pošteđena svakog rada u kući i drugih napornih poslova. Međutim, kako je imala četrdesetak godina, Stanin porođaj je bio težak i bolan, te nije uspela da preživi, ali je beba bila dobro.
Nedelju dana nakon tragičnog događaja, Toma je odlučio da sestriću saopšti tešku istinu. Povređen i skrhkan bolom, Dimitrije je isticao da je njemu jedino važno da je dete Stanino.
Na sedmodnevnom Staninom pomenu, Dimitrije je pred prisutnima izjavio: "Ovde, pored moje Stane, da me kopate…”, izvadio je pištolj i izvršio samoubistvo. Tri dana od njegove smrti umire i Bosa, Dimitrijina majka, od tuge, a vrlo brzo potom i Toma Karaminga, objašnjavala je Stana Avramović, koja je tužnu sudbinu rođaka čula od svoje majke Magde koja je bila na samrtničkoj postelji.
U noći, nakon majčine priče, Stana Avramović Karaminga ispevala je pesmu ,,Dimitrije, sine Mitre”.
Ona je ovu pesmu čuvala u tajnosti sve do svoje smrti 1969. godine. U međuvremenu je nešto dodavala, nešto i oduzimala tako da je pesma na kraju imala nekoliko zvaničnih verzija. Pred smrt je priznala svojim prijateljima:
- Sve nesam rekla, sve i neje za pesmu.
Ko je bila Stana Avramović Karaminga
Stana je rođena 1897. godine u selu Kupinince u blizini Vranja. Bila je najmlađa ćerka Tome i Magde, a sve do svoje udaje živela je u vranjskom naselju "Odžinka" sa roditeljima i sestrama: Darinkom (kasnije poznatom kao baba Dika), Vankom i Vaskom. Udala se za Voju Avramovića koji je poticao iz čuvene vranjske porodice Avramci. Bio je vozač po zanimanju i imao je svoju mehaničarsku radnju u Beogradskoj ulici. Odmah preko puta radnje je bila i kuća u kojoj su živeli.
Stana Avramović je decenijama prenosila mlađim generacijama izvornu vranjsku pesmu i na taj način je čuvala i negovala. I sama je bila autor nekih pesama, ali je to dugo krila i razloge za tako nešto zna samo ona. Možda je njena želja da bude anonimna kada su autorske pesme u pitanju baš zbog toga što su one spevane prema istinitim događajima i ličnostima.
Poznata vranjska pesma, "Dimitrije, sine Mitre” je baš jedna od tih pesama koja je nastala po stvarnim događajima. Reč je o tragičnoj životnoj sudbini.
Stana je pesmu ispevala 1919. godine.
Tog prohladnog 21. februara 1969. godine, Stanina želja je ispunjena. Uz zubato zimsko sunce koje sija, a ne greje, njen pogreb je bio drugačiji od ostalih. Tu, ispred sveštenika, a iza pogrebnog venca se mogla čuti muzika koja nije svirala posmrtni marš, već melodiju Stanine omiljene pesme "Dimitrije, sine Mitre”.
Božidar Boki Milošević
Božidar Boki Milošević rođen je u Prokuplju 31. decembra 1931. godine, a preminuo u Beogradu 15. aprila 2018. godine. Bio je poznati srpski klarinetista, šef Narodnog orkestra Radio-televizije Beograd, profesor muzičke škole „Josip Slavenski” i član Beogradske filharmonije.
Kao solista, imao je turneje i koncerte po celom svetu. Pedesetih godina nastupao je u Izraelu, u Londonu, Beču, Berlinu, u Sjedinjenim Državama, u Kolumbiji, Gvatemali, Kanadi i Meksiku. Tokom turneje u Sovjetskom savezu 1971. godine komponuje Vlašku oluju.
Kurir.rs/Informer