Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, zabeležen je negativan prirodni priraštaj pošto je na svet došlo 62.180 beba, a preminulo je 136.622 ljudi
U Srbiji je tokom 2021. godine umrlo duplo više ljudi nego što je rođeno beba, a razlika između broja preminulih i rođenih je najveća u poslednjih 30 godina, naglašavaju stručnjaci za demografiju.
- U Srbiji je 2021. godine, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS), zabeležen negativan prirodni priraštaj od 74.442, pošto je tokom godine rođeno 62.180 beba, a umrlo je 136.622 ljudi.
Najviše dece se rodilo u julu, septembru, oktobru i novembru, prosečna starost žena pri rođenju deteta bila je 30,1 godina, a pri rođenju prvog deteta 28,7 godina. Od ukupno 136.622 umrla, većina su bili muškarci - 51,2 odsto, a prosečna starost umrlih bila je 75,2 godine - navodi se u izveštaju RZS.
I predsednik Srbije Aleksandar Vučić nedavno je pomenuo da "ne možemo da preživimo ako ne budemo imali dece, ako nemamo one koji će da produže život državi".
- Nemamo kome da ostavimo zemlju - rekao je Vučić.
Da su ovi podaci alarmantni za budućnost našeg naroda, potvrđuje za Kurir demograf Goran Penev, koji ističe da smo prošle godine imali rekordnu razliku, pre svega zbog ogromnog povećanja smrtnosti, koja je bila najveća tokom 2020. godine, ali se preslikala i na 2021. godinu.
- Zbog toga treba sagledati obe komponente, i rađanje i umiranje. Pre deset godina ta razlika je u našoj zemlji bila oko 30.000, 2020. godine preko 50.000 i sada preko 74.000. Treba raditi na smanjenju smrtnosti pre svega, ali isto kao što treba uticati na podsticanje rađanja.
Poslednjih 65 godina nemamo dovoljno rađanja za zamenu generacija, što bi se reklo da žena treba da rodi jedno dete za sebe, a drugo za partnera. Benefiti za mlade žene i majke su uvek dobra stvar, ali nisu i presudna. Žena se na rađanje ne odlučuje samo zbog ekonomskih prilika - kaže Penev.
Gordana Plemić iz udruženja Roditelj kaže za Kurir da često možemo da čujemo da mlade žene ne žele da rađaju i da nam je zato ovakva situacija.
- Često kažu da žene jure karijeru i da im je to na prvom mestu, ali to nije tako. Udruženje je dobijalo mnogo poziva mladih mama koje su nakon porodiljskog dobile otkaz ili su prebačene na niže pozicije, koje su manje plaćene od one na kojoj su bile pre odlaska.
To je slika koja je bila prisutna kod nas i koja je veoma obeshrabrujuća. Treba raditi na sistemima koji treba da podrže roditeljstva, žene su zbog toga prepuštene same sebi i sklone su strahovima. Na njihovu odluku o rađanju utiču klima i sigurnost u društvu, situacija u svetu, pandemija, rat, kriza - kaže Plemićeva i dodaje:
- Takođe, dobijali smo mnogo poziva žena koje su imale problem oko obračuna porodiljskog bolovanja. S jedne strane imamo mnoge novčane pomoći za mlade mame, to je za svaku pohvalu, ali to im očigledno ne uliva sigurnost.
Treba promeniti sam taj odnos prema ženi, ne sme joj se postaviti pitanje na razgovoru za posao da li planira porodicu, a ako planira, ništa od posla. Zbog toga što pre treba uvesti olakšice za poslodavce, koji će imati koristi i zadržati na radnom mestu ženu sa istim prihodom, što će verovatno i podstaknuti žene na rađanje.
Prema podacima udruženja Mame su zakon, trećina žena koje se u Srbiji godišnje porode su nezaposlene ili ekonomski neaktivne.
Kurir.rs/ Aleksandra Kocić
Bonus video: