ALAV NA PARE! Novi „biznis“ poduhvati kontroverznog srpskog milijardera: ŠOLAK BI DA GRAĐANI SRBIJE PLAĆAJU NJEGOVE DUGOVE!
Posle potpunog debakla u tržišnoj utakmici sa srpskim Telekomom, vlasnik Junajted grupe sada pokušava da pobedi u arbitražnom sporu protiv države i na taj način od građana naše zemlje u svoje džepove strpa na stotine miliona evra
Nakon što je doživeo potpuni debakl u tržišnoj utakmici sa srpskim Telekomom, vlasnik Junajted grupe Dragan Šolak slamku spasa za svoju poslovnu imperiju pokušava da nađe u džepovima građana Srbije. Svestan da su od njegovog sna o monopolu na regionalnom tržištu telekomunikacija ostali samo dugovi koji se mere milijardama evra, kontroverzni srpski milijarder sada pokušava da pobedi u arbitražnom sporu protiv države Srbije i na taj način od građana naše zemlje u svoje džepove strpa na stotine miliona evra.
Šolaku je taj novac neophodan kako bi vratio dospele dugove svoje firme koja posrće na tržištu, a sve procene govore da će, kako bi izbegla bankrot, najverovatnije morati da bude prodata novom investitoru.
Povratak na scenu Ðilasove biznis stranke
Međutim, iako ima nerešivih problema u sopstvenom dvorištu, Šolak je aktivirao mehanizam za odbranu svojih interesa kako bi se ponovo obračunavao s konkurencijom i od sebe iznova napravio žrtvu koja je na meti države Srbije i operatera u vlasništvu njenih građana.
U tu svrhu ovoga puta aktivirano je političko krilo mehanizma u liku Marinike Tepić, dežurne portparolke Dragana Ðilasa i njegove biznis stranke. Tepićeva je u toj podeli uloga ponovo dobila zadatak da napadne poslovanje Telekoma iznoseći netačne informacije kako o visini duga ove kompanije, tako i o svrsishodnosti njegovog nastanka.
Tako je Tepićeva, u pokušaju da prikaže navodnu prezaduženost Telekoma, iznela netačan podatak da dug srpskog operatera iznosi 1,5 milijardi evra, navodeći da je taj dug 2017. godine iznosio svega 468 miliona. To, međutim, Šolakovim medijima nije bilo dovoljno, pa je sajt Nova.rs čak i njenu izjavu korigovao izmišljenom informacijom o dugu do 1,8 milijardi evra!
Ono što je ona prećutala jeste podatak da je dug od 468 miliona Telekom vraćao prihodima koje je dobijao sa svega 20-25 odsto tržišta, dok se sadašnji dug otplaćuje sa daleko uvećanim prihodima i kontrolom od oko 50 odsto tržišta. Da je kojim slučajem srpski državni operater tada odlučio da se ne zadužuje kako ne bi uvećao nivo duga, do sada bi verovatno već i nestao sa tržišta, dok bi Šolak imao apsolutni monopol.
Zanimljivo je i to da Marinika Tepić, govoreći o poslovanju Telekoma, poređenja radi, nije navela poslovne podatke njegovog glavnog konkurenta - Šolakove Junajted grupe, čiji je dug daleko veći, a tržišno učešće i poslovne perspektive značajno nepovoljnije u odnosu na Telekom.
Očuvanje privatnog bogatstva jedini Šolakov motiv
I dok Junajted grupa gubi korisnike, ostaje bez sadržaja i beleži sve manje prihode, njen vlasnik se prethodnih meseci razmetao svojim ličnim bogatstvom kupujući fudbalske klubove u Engleskoj i zemljama regiona. Kako je Grupa, čiji je Šolak suvlasnik, upala u dužnički problem, on je pokrenuo spor protiv države Srbije pred međunarodnom arbitražom u Vašingtonu zahtevajući isplatu od preko 500 miliona evra sa kamatama.
U tom sporu Šolak se uzdao da će imati moćne saveznike na međunarodnoj sceni koje je godinama unazad pokušavao da pridobije tako što je borbu za svoje lične interese predstavljao kao borbu za slobodu medija i demokratiju. Kako je u delu međunarodne zajednice taj pokušaj razobličen, a uloga ovog kontroverznog srpskog milijardera ogoljena, on je bio primoran da ponovo pokrene svoj dobro uhodani mehanizam kako bi i ovog puta zaštitio svoje interese. Baš kao što je nekada napadao konkurenciju, on se sada koristi istim metodama kako bi zaštitio svoje lično bogatstvo koristeći se pritom rigidnim pristupom i pokazujući odsustvo fleksibilnosti u delovanju u medijskoj sferi.
Šta je Šolakov mehanizam
Mehanizam za zaštitu interesa Dragana Šolaka formiran je radi napada i vođenja prljavih kampanja protiv svih onih koji se nađu na putu interesima vlasnika Junajted grupe. Mehanizam čine mediji u direktnom vlasništvu Junajted medije, ali i politička stranka Dragana Ðilasa, kao i mediji koje ova grupa kontroliše preko prodaje reklamnih prostora - portal Direktno.rs, te nedeljnici Nin i Vreme. Posebnu ulogu u mehanizmu imaju tzv. istraživački mediji i nevladine organizacije, koji imaju ulogu rezervnih kreatora sadržaja kojima se kreiraju afere i kriminalizuju unapred određene mete.
Redakcija Kurira